Heroji u doba koronavirusa: Problemi manjinskih zajednica zanemareni
07/10/2020|Autor: Administrator|
|

Mejdin Saliji direktor NVO “Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca” je rekao da mnoge nevećinske zajednice već godinama ne mogu da ostvare svoja prava koja im pripadaju po Ustavu i zakonima Kosova. Jedan od primera je, kako je kazao, taj što Bošnjaci još uvek nisu dobili opštinu sa većinskim bošnjačkim stanovništvom, iako za to postoje zakonski uslovi.

„Čekajući proces srpsko-albanski da se reši, a nikako da se reši, mi smo taoci toga i upravo svih ovih godina nikako da Vlada Kosova pokrene inicijativu za forimranje neke opštine sa bošnjačkom većinom, kao što su recimo opštine Vitomirica, Gora i Rečane“.
Iako je Vlada Kosova u obavezi da pokrene incijativu za formiranje novih opština, Saliji smatra da veliku odgovornost snose i bošnjački političari.

„Problem je u tome što su oni odvojeni i idu sa više partija, to itekako utiče na problem dobijanja tih naših opština, upravo zbog toga što nisu jedinstveni i ne traže jedinstvo u tim pregovorima. Uvek mašu nekim papirma da su im obećane neke opštine, međutim evo već nekoliko vlada, od 2010. godine je prošlo, a mi smo ostali uskraćeni što se tiče opštine sa bošnjačkom većinom“, kazao je Saliji.

Ridvan Gaši je kazao da je pojavom prvog slučaja koronavirusa na Kosovu, na inicijativu NVO „Multietnička kultura Kosova“, u Kosovu Polju formiran neformalni krizni stab, koji je sve vreme bio u kontaktu sa opštinskim kriznim štabom i pomagao pripadnicima romske zajednice.

„Romska zajednica u ovom slučaju nije znala ili nije očekivala da neće biti pomoći, na početku nisu znali gde da traže pomoć, kojoj instituciji da se obrate, nijedna institucija nije bila spremna da im pomogne ili da im izađe u susret. Tako da smo jedini kontakt za zajednicu bili mi, tih sedam organizacija i dve političke partije u jednom sazivu. To je prvi put da tako sarađujemo i pomogli smo našoj zajednici preko nezavisnog štaba, koji je bio 24 sata u kontaktu sa opštinskim kriznim štabom i tako smo pomogli zajednici“, kazao je Gaši.

Gaši je govoreći o školskoj nastavi tokom pandemije koronavirusa kazao da mnogi romski učenici nisu imali tehničke mogućnosti da prate nastavu na daljinu.

„Kad je u pitanju romska zajednica oko 50 odsto dece nije bili uključeni u onlajn nastavu. Zapravo, 50 odsto je celokupan broj Roma, Aškalija i Egipćana koji nisu bili uključeni u onaljn nastavu. Znamo kako žive na Kosovu, u kakvoj situaciji žive, nisu imali pristup internetu, televizoru, telefonu i tako dalje. Dosta nas je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo ( KFOS ) - platili su inernet porodicama koje nisu imale mogućnosti, pomogla oko školskog pribora i slično“, kazao je Gaši.

„Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektuialaca“ je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu pružalo tehničku podršku za snimanje onlajn nastave za bošnjačke učenike. Saliju kaže da je nedostatak udžbenika na bosanskom jeziku najveći problem Bošnjaka na Kosovu kad je obrazovanje u pitanju.

„Naša deca su pratila nastavu putem Javnog servisa Kosova u određenom periodu, posle podne od 16 do 17 preko RTK2. Problem obrazovanja na bosanskom jeziku je pre svega nedostatak udžebenika na bosanskom jeziku, nedostatak prateće literature i nastavnih sredstava. Zabrinjavajući je podatak da mi tri godine radimo po novom planu i programu, međutim na bosanskom jeziku ne postoji taj novi nastavni plan i program, nije preveden na bosanski jezik, a da ne pričam o udžbenicima“, rekao je Mejdin Saliji.

Gaši napominje da kosovske institucije tokom pandemije koronavirusa nisu u dovoljnoj meri pomogle romsku zajednicu, ali da je zahvaljujući međunarodnim donatorima i pomoći iz dijaspore pomoć ipak stigla do Roma.

„Kad kosovska Vlada nije u stanju ili institucije, da pomognu romsku zajednicu, tu su donatori koji već godinama pomažu. Poslednjih godina znamo da je ostvaren i veliki napredak i da se radi na tome da se integriše romska zajednica u obrazovanje i zdravstvo. Tako da imamo dostignuća zahvaljujući donatorima, kao što je Evropska unija i mnogi drugi donatori, a takođe i romska dijaspora uvek daje svoj doprinos“, rekao je Gaši.

Mejdin Saliji kaže da je od pojave koronavirusa na Kosovu, bošnjačkoj zajednici u više navrata pomagala opština Prizren, ali da je ipak najveća pomoć takođe stigla iz dijaspore.

„U našim sredinama koronavirus se pojavio krajem aprila moram da istaknem da je opština preko kriznih štabova itekako pomagala. U toku karantina od dve nedelje sam gradonačelnik Prizrena je tri puta posetio neka sela, delili su pakete pomoći. Pored toga moram naglasiti da je dijaspora Bošnjaka takođe pomogla dosta“, kazao je Saliji.

Saliji i Gaši su ukazali i na nepoštovanje zakona o upotrebi jezika tokom pandemije koronavirusa.

„U početku kada je ministarstvo zdravlja objavljivalo sve one mere koje se tiču prevencije, na sajtu ministarstva je bilo samo na albanskom jeziku, kasnije je tadašnji ministar zdravstva to ispravio. Ovom prilikom želim da se zahvalim svim našim veb portalima u opštini Prizren i Dragaš, oni su blagovremeno sva obaveštenja prvodili na naš jezik, tako da smo mi preko tih veb portala bili obavešteni. U svakom slučaju institucije sistema nisu poštovale zakon o upotrebi službenih jezika u onim opštinama gde su bošnjaci bili većina. Nažalost i dan danas je tako, sva obaveštenja koja su po javnim institucijama, recimo po regionalnim bolnicama, su samo na albankom jeziku“, kazao je Saliji.

Preko organizacije „Integra“ čiji smo mi deo, pomogla nam je i Kosovska fonadacija za otvoreno društvo da uradimo desetak video spotova, gde prikazujemo kako da se čuva zdravlje kad je koronavirus u pitanju. Inače ja sam preveo desetak dokumenata, brošura, postera i volonterski sam ih delio po celom Kosovu. Bio sam i kontakt osoba za ministarstvo zdravlja kojima sam besplatno preveo sa albanskog jezika na romski sva dokumenta oko koronavirusa“, rekao je Gaši.

Video



PROGRAM TV MREŽE

Agrar Slobodno Srpski Nezavisna TV Mreža Kosnet Info Koreni



sporazoom