Zagađenje i izlivanje reke Binačka Morava predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema na teritoriji opštine Ranilug.  Rečno korito ove reke koja je duga 49 kilometara u ovim mestima godinama nije čišćeno i nesavesnim građanima često služi za odlaganje smeća. Binačku Moravu dodatno zagađuju i otpadne vode koje se iz Gnjilana i okolnih sela ulivaju u ovu reku. Svi ovi problemi u velikoj meri doprinose da se, pri obilnijim padavinama, reka izlije iz svog korita i nanese veliku štetu meštanima sela kroz koja protiče. Po rečima naših sagovornika izlivanjа ne izazivaju samo kiše, otpadne vode i zapostavljeno rečno korito već i ilegalna eksploatacija peska, koja se godinama dešava naočigled svih. 

„Reka Binačka Morava je poprilično zagađena otpadnim vodama. Znači  sa samog izvorišta odakle kreće tok reke, pa od Vitine preko Gnjilana i svih okolnih sela, kompletne otpadne vode uglavnom se slivaju u Moravu'', rekao je Miomir Savić iz Raniluga.  

„Sami smo mi zagađivači, kad ne baciš u kantu, izbaciš gde ti dođe. Evo ove flaše plastične izbace u Moravu, sve što treba, travu i ovo sve. Morava se zapuši i izađe voda i to je, zagađivači smo mi sami što ne vodimo računa, niko ne donosi sa strane, nego  sam narod'' , rekla je Mladena Simonović iz Raniluga.

„Problem je što korito  Binačke Morave već nekoliko desetina godina nije čišćeno, nije uređen tok reke, tako da kad su padavine ona se često izlije poplavi polja i tako dalje. Problem je i to što te fabrike koje su ranije bile, materije koje su iz njih bile to su najčešće bili teški metali koji se ne peru tako lako. Vremenom ne mogu da izgube svoje svojstvo'', kaže Nebojša Simić iz NVO ,,Centar za depolitizaciju kosovskog društva''.

Pored problema koji nastaju usled obilnih padavina i otpadnih voda veliki problem za meštane nastaje onda kad se zagađena reka sa  svim otpadnim vodama, najlon kesama, plastičnim flašama i limenkama  izlije u njive i useve meštana.

„Ne samo što je reka zagađena tokom izlivanja vode, usled velikih i obilnih kiša, nego se ta voda izliva u polja gde ostaju otrovi i sve ostalo, a u blizini se ljudi bave poljoprivredom, proizvodnjom voća, povrća. To je najveći problem'', kazao je Miomir Savić.

 „Pa mnogo je štetno za zdravlje. U Moravu se sve sliva i kanalizacija  kad se izlije ona dođe sve do bunara i voda se zagadi. Mnogo je štetno  po zdravlje i za sve. Evo ja sam pre tri, četiri godine  kad se izlila Morava, brala kukuruz i od toga sam astmu dobila.  Od zagađenja,  od isparavanja  zemlje, evo ja četiri godine ne mogu da se izlečim od astme idem u Beograd da se lečim'', rekla je Mladena Simonović.

Sagovornici sa kojima smo razgovarali veruju da rešenje za ovaj dugogodišnji problem ipak postoji.

„ Mi uglavnom znamo gde su te kritične tačke, gde se reka izliva. Bilo bi poželjno da se saniraju sva ta mesta da ne bi došlo do izlivanja, jer je to uglavnom pored sela. Bave se ljudi povrtarstvom, imaju plastenike, proizvode povrće, možete da zamislite šta se sve dešava ljudima koji se muče i nakon toga reka odnese sve to'', kaže Miomir Savić.

Lokalna  samouprava za rešavanje ovog problema ima plan, ali ne i dovoljno sredstava.  Za trajno rešenje im  je, kako kažu, potrebna pomoć centralnih institucija.

„To je vekovni problem kod nas. Mi se svaki dan i pre nego što se desi izlivanje obraćamo nadležnim ministarstvima. Do  sada mi nismo naišli na razumevanje od strane ministarsatva. Ove godine je potpisan memorandum sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja i treba da se krene sa saniranjem i čišćenjem korita reke. Ne znam koliko će doprineti da se iz korita reke voda opet ne izliva“, rekao je direktor javnih službi u Opštini Ranilug Ivan Janićijević.

„Mi smo to pitanje odavno pokrenuli preko ministarstva i Vlade Kosova. Trebao je projekat da od 6,7 kilometara koliko je dužina trase za regulaciju reke, to su ogormna sredstva bila, sad su odvojili nešto, koji je iznos ne znam, ali je u proceduri i radiće se uglavnom udarna mesta koja se izlivaju. Od ulaska u opštinu, selo Glogovce do izlaska Donje Koriminjane i to će nam biti jedan od prioriteta za ljude, da mogu nesmetano da obrađuj svoju zemlju i imanja'', kaže direktor odeljenja urbanizma, katastra i geodezije u Opštini Ranilug Milutin Popović.

Sa  izlivanjem reke, otpadnim vodama i smećem se ne završavaju problemi i izazovi kad je reka Binačka Morava u pitanju.  Gorući problem poslednjih godina  je i ilegalna eksploatacija peska iz korita Binačke  Morave koja se, po rečima naših sagovornika, dešava naočigled svih i  izaziva niz problema.

 „Nismo ni svesni koliko promena toka reke, dubine reke, može da pravi sekundarne posledice ili direktne posledice po stanovništvo. Znači ima hiljadu posledica -  biodiverzitet koji živi u rekama, ono što je sa hidrocentralama onim malim koje se rade, ljudi misle da je to voda koja je došla pa otišla. Nije, menjaju se tokovi, uništavaju se različite biljke, životinje... bez vode ni jedno živo biće ne može da opstane. Štete su zaista prevelike. Ponovo kažem odgovornost i posao svih nadležnih inspekcijskih organa što sa centralnog, što sa lokalnog nivoa izostane, pa se te stvari dešavaju'', tvrdi Nebojša Simić.

Međutim u opštini kažu da su nemoćni i kad je ovaj problem u pitanju. Pokušali su da ga reše,  ali bezuspešno.

„Čine se ogromne štete poljoprivrednom zemljištu, vrši se samovoljna promena zemljišta što zakon ne dozvoljava, a mi nismo u mogućnosti da tako delujemo, bez saglasnosti i dogovora inspekcije sa centralnog nivoa'', kaže Milutin Popović.

„Da li su to preduzeća, kompanije,  ko ih štiti i ko stoji iza njih ja stvarno ne znam,  ali ilegalna eksploatacija peska postoji i u velikoj meri doprinosi da se to korito reke obrušava i izliva iz svog korita. Mi ne možemo da ih sprečimo, slali smo inspekciju“, tvrdi Janićijević.

Meštani opštine Ranilug svoje smeće uglavnom odlažu u kontejnere koje komunalno preduzeće  redovno odvozi na regionalnu deponiju u Gnjilanu. Međutim i pored kontejnera koji se nalaze u gotovo svakoj ulici, ali i video nadzora, na teritoriji opštine Ranilug postoji desetak deponija koje stvaraju nesavesni građani.

Opštinu Ranilug jedna je od 10 opština sa većinski srpskim stanovništvom na Kosovu. Čine je 13 sela: Ranilug, Ropotovo, Glogovce, Gornje i Donje Korminjane, Domorovce, Drenovce, Malo Ropotovo, Odevce, Pančelo, Rajanovce i Tomance.

Reportažu o zagađenoj reci u opštini Ranilug realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje'' uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF)  i Instituta za razvoj politika ( INDEP).