Medija centar, Septembar, 2019. - Devet  kamenoloma, ilegalna seča šume i 84 divljih deponija, faktori su koji najviše ugrožavaju životnu sredinu u opštini Novo Brdo.

Multietnička sela Stanišor i Straža u novobrdskoj opštini najviše su pogođena zbog postojanja 9 kamenoloma u ovoj opštini. Godinama se suočavaju sa istim problemima -prašinom  iz obližnjih kamenoloma, ali i šleperima koji prolaze glavnom ulicom i odvoze pesak i kamen uništavajući tako trotoare, put, poklopce od šahti, ali zbog nesnosne prašine i zdravlje samih meštana i njihove useve, voće i povrće.

 U dogovoru sa opštinom, ministarstvima i kompanijama koje vode  kamenolome meštani su nakon dugogodišnjih problema  pronašli rešenje, a to je izgradnja alternativnog puta. Međutim na to se još uvek čeka.

Osim prašine koja je nezaobilazni deo svakodnevice meštana Stanišora i Straže, veliki je problem i buka koju stvaraju postrojenja i kamioni koji svakodnevno iznose veliku količinu kamena tako da na svakih nekoliko minuta naiđe po jedan kamion. Dnevno, meštani sa kojima smo razgovarali kažu da  ovim putem prođe čak i do 600 kamiona.

„Prvi kamenolom je otvoren 2009. godine s tim da je kasnije to dosta progresivno išlo i da ih sad ima devet. Glavni problem je transport proizvoda kamenoloma to jest pesak i sve ostalo,  jer kamioni prolaze kroz naseljena mesta'', rekao je zamenik gradonačelnika Novog Brda Siniša Dimić.

,,Znači mi nemamo mir ovde, ni za decu ni za stare, ni za mlade, ni za stoku, ni za šta.

Vidite šahtu ovde, vidite šahtu tamo... sve je slomljeno, čak su slomili i  trotorar, znači evo sve pesak od kamiona. Mi nemamo mir ovde dok se to ne reši. Ali oni obećavaju i ništa. Mi nećemo da ćutimo kao selo jednog dana da zabranimo put da izađemo da protestujemo, jer nemamo drugo šta. Mi smo sve moguće iskoristili'', kaže Ahmet Govori iz Stanišora kome je kuća pored samog puta.

„Prostiranje veša, prašina, znači ne može da se prostire veš danju uopšte samo noću. Mnogo je i buka i smeta i prolaze non stop i danju i kasno do uveče prolaze i mnogo smeta. I deca kad treba da idu u školu i kad treba da ideš da izađeš da šetaš, ne možeš da prošetaš znači tu uopšte. Tu je prašina, ne možeš da odeš ni do rođaka prašina je, kamioni su non stop jedan nagore, jedan nadole“, kaže Slađana Vasić iz Stanišora.

,,Taj problem datira poslednjih šest, sedam godina, ali poslednjih godina je izuzetno veliki problem. Uslovi života pogotovo iz sela Stanišor su bukvalno nemogući, jer tamo što se i sami možete uveriti bukvalno na svakih dva minuta prolazi po jedan kamion pun peska. To je prašina, to je potpuni jedan haos i život je bukvalno nemoguć ukoliko se nastavi sa ovakvim stanjem'', rekao je Jovan Simić iz NVO „Slobodna produkcija''

Nezadovoljni situacijom meštani Stanišora su u maju prošle godine protestovali i  blokirali lokalni put  kojim ova teretna vozila prolaze. Ubrzo zatim održan je i   sastanak sa vlasnicima kamenoloma i predstavnicima opštine Novo Brdo. Tom prilikom je obećano da će ovaj dugogodišnji problem uskoro biti rešen.

„Bilo je ministarstvo, bio je Redžep Kadriju ovde na sastanku i obećao nam je da će za mesec dana da otvori alternativni put, to evo sad već godinu dana i više je prošlo i ništa. On je bio zamenik ministra tamo u Prištini. On je plus vlasnik kamenoloma. Znači od njega smo očekivali nešto i od njega nema ništa. On ima njegov kamenolom ovde gore on radi čak i nedeljom. Znači on sam krši zakon'', kaže Ahmet Govori.

„Znam da je trebalo da se izgradi neki put, međutim i dalje je sporna valjda imovina, ta trasa gde put treba da prođe. Ti vlasnici tog imanja oni traže koliko sam ja čuo veliki novac, što je razumljivo jer to su sedam kamenoloma. Tu se okreće novac, velike su to investicije, a za građane bukvalno niko ne mari i niko ništa ne razmišlja'', tvrdi Jovan Simić.

Iz opštine Novo Brdo kažu da zbog nedostatka finansija nisu u mogućnosti da ovaj problem samostalno reše. Svoj deo posla su kako kažu obavili, ostaje još da i centralne institucije urade svoj.

„Mi smo našli određenu alternativu, to je da se napravi alternativni put koji bi išao iznad svih tih naseljenih mesta. Mi smo glavni  projekat za izgradnju tog puta predali ministarstvu finansija i ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. Takođe je urađen i elaborat za eksploataciju zemljišta i to je takođe predato. Čekamo centralni deo vlasti da oni to urade. To što je papirološki i sve što smo mi kao lokalna samouprava trebali da uradimo mi smo naš deo posla posle završili'', tvrdi Siniša Dimić.

Dok čekaju izgradnju alternativnog puta za kamione, meštani novobrdske opštine,  suočavaju se sa još jednim ozbiljnim ekološkim problemom – divljim deponijama.

„Ima mnogo velike deponije. Kad smo izašli na teren sve smo slikali i ubacili smo u plan rada. To sve stvaraju građani, ali najviše ilegalnih deponija se stvaraju što donose iz Opštine Gnjilane. Sad su počele i neke druge opštine da donose i da bacaju kod nas. Najviše ima iz Gnjilana što donose. Sve što oni imaju donesu i bace  tu kod nas'', kazala je Šefkije Mehmeti službenica za prostorno planiranje i zaštitu okoline u opštini Novo Brdo.

„Kontejnere imamo, ali ih ne čiste kako treba, trebalo bi bar dva puta nedeljno da dolaze, oni dolaze jednom, a potrebe su velike za kontejnerima. Znači ljudi su u situaciji da moraju smeće da bacaju izvan sela, to im je najlakše da ga iz svog dvorišta iznesu i da ga bace gore. Oni ne znaju šta rade time, ne znaju da smo toliko zagadili životnu sredinu da smo je do te mere zagadili, ponašamo se kao da imamo neku zemlju u rezervi, neku planetu u rezervi u koju ćemo da se preselimo  kad ovu skroz zagadimo. Znači mi sečemo granu na koju sedimo i šta će da se desi idemo u sunovrat ako posečemo granu na kojoj sedimo. E, upravo to mi radimo'', kaže Zlatko Jovanović iz Kusca.

Ovo brdsko-planinsko područje koje se prostire na oko 204 kvadratnih kilometara veoma je bogato listopadnim šumama, pa je samim tim  već dvadeset godina na meti šumokradica. Godišnje se prema rečima naših sagovornika u proseku bespravno poseče oko 2000 kubnih metara.

„Ilegalna seča šuma na teritoriji naše opštine traje dugi niz godina, to je možda dvedesetak i više godina. Tako da je to jedan od problema koji nanosi dosta štete životnoj sredini i nama kao opštini iz razloga što kasnije imamo velikih problema vezano sa inspektoratom za šumarstvo. Zato što oni svake godine rade popis i svake godine mi imamo sve manje i manje šuma'', kaže Dimić.

,,Seča šuma se mahom vrši u brdsko planinskom predelu Novog Brda, znači selo Paralo, Prekovce, Zebince i te neke druge sredine. Poznato mi je da jedna porodica u Paralovu, albanska porodica, policija je protiv te porodice podnela ja mislim 17 krivičnih prijava. Sud koliko je meni poznato veoma je malo ili gotovo ništa učinio po tom pitanju. A u tom delu je bukvalno sva šuma posečena. Mislim kako na državnom tako i na privatnom'', rekao je Jovan Simić.

Opština Novo Brdo prostire se na 204 kvadratnih kilometara, a lokalna samouprava ima samo četiri šumara koji pokrivaju i čuvaju šumu.

„Mi smo svedoci da su oni nemoćni da su šumokradice pet puta brojnije od njih, pet puta. Pa i naoružani, jer ako su oni spremni da potegnu oružje na policiju šta će jadni šumari da rade i da spreče nešto“, rekao je Jovan Simić.

,,Uvek nam je potrebne podrška centralnog nivoa iz razloga  što logistika koja je njima potrebna određena sredstva koja oni treba da imaju mi koliko smo u mogućnosti obezbedimo. Ali, automobili i ostala prateća oprema koja prati šumare i koju oni trebaju da imaju malo smo u deficitu, videćemo kako dalje. Mi imamo dobru saradnju sa ministrarstvom šumarstva i poljoprivrede. Nadam se da će njima da se obezbede bolji uslovi da bi oni mogli da rade s tim i da pokušamo da povećamo broj radnika, ali mislim da bi za narednu godinu situacija trebala da bude malo bolja'', kaže Siniša Dimić.

Opština Novo Brdo jedna je do 10 opština na Kosovu sa većinski srpskim stanovništvom. Novo  Brdo je nekada bilo jedan od najvećih gradova u srednjovekovnoj Evropi i veliki rudarski centar, a danas je jedna od najsiromašnijih opština na Kosovu.

Reportažu o velikom broju ilegalnih deponija, kamenoloma i bespravnoj seči šuma na teritoriji Novog Brda realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje'' uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF)  i Instituta za razvoj politika ( INDEP).