ČAGLAVICA, 23.novembar - Za pregovaračkim stolom u Briselu još uvek nema tema koje su bitne za same građane, slažu se analitičari i predstavnici civilnog sektora u Prištini i Beogradu. Dodatni problem stvara termin “normalizacija odnosa” jer je podložan različitom tumačenju i često je podloga za zabunu.
Prištinski analitičar Fadilj Ljepaja kaže da se dosta vremena u pregovorima izgubilo oko tehničkih detalja, a da se za pregovaračkim stolom još uvek nisu našle teme koje su važne za stanovnike Kosova.
“Treba rešavati zajedničke probleme, kao što je organizovani kriminal, međunarodni teorizam. Ne postoji prepreka da se zajednički radi na tome”, kaže Ljepaja.
Ljepaja dodaje da se termin “normalizacija odnosa” različito tumači u Beogradu i Prištini.
“U Beogradu smatraju povratak Kosova u okviru Srbije, što je nerealno, dok na Kosovu pod normalizacijom odnosa podrazumevaju integrisanje Srba u kosovsko društvo i da Srbija prizna Kosovo”, ističe Ljepaja.
Normalizacija bi značila da se dva društva unormale, a oni između sebe drže normalne odnose, da se međusobno ne tuku i da trguju, kaže analitičar iz Beograda Dušan Janjić.
“Gledano u tom pravcu mislim da se stiglo do 500 miliona u spoljno trgovinskoj razmeni legalno i dodajte 200 ili 300 preko šuma i gora, to je već jedan ozbiljan pokazatelj napretka”, kaže Dušan Janjić.
Teme koje su građanima najviše bitne nisu na adekvatan način bile obrađene u okviru Briselskog dijaloga, jer su se Priština i Beograd više bavili političkim stvarima, pokazalo je istraživanje “Briselski sporazum – neobrađene teme”, koje sprovodi Centar za mir i toleranciju u saradnji sa RTV Herc u Štrpcu.
“Želeli smo da ukažemo na suštinski bitne probleme sa kojima se Srbi na Kosovu susreću i obradimo teme koje nisu bile obuhvaćene političkim procesima. Da damo proces budućem dijalogu. Želeli smo da izađemo prvi sa konkretnim predlogom tako da jednog dana dijalog ne počne od nule ili liste želja već će postojati neka vrsta preporuka srpskih društvenih činilaca sa Kosova”, kaže direktor CPT-a Nenad Maksimović.
“Nadam se da smo barem mao doprineli misiji da se građani, nosioci vlasti, donosioci odluka kao i predstavnici civilnog društva i medija uključe u proces kreiranja svoje budućnosti tako što će nastaviti da se bave analizom problema, njihovim rešavanjem, koji su pre svega na dobrobit srpske zajednice, ali i društva u kome živimo”, kaže novinarka RTV Herc Maja Mladenović.
Projekat “Briselski dijalog – neobrađene teme” podržala je Kosovska fondacija za otvoreno društvo. Cilj ovog projekta je da doprinese rešavanju problema srpske zajednice na Kosovu u okviru tema koje Briselski sporazum ne obrađuje ili nedovoljno obrađuje.