“Evropeizacija agende o životnoj sredini na Kosovu”

Upravljanje otpadom u četiri severne opštine na Kosovu

Kakve su ekološke ali i ekonomske posledice nepostojanja jedne uređene deponije i reciklažnog centra, u  Specijalnoj emisiji o upravljanju otpadom u četiri severne opštine na Kosovu, koja je realizovana u okviru projekta “Evropeizacija agende o životnj sredini na Kosovu” svoje viđenje izneli su profesor Medicinskog fakulteta Aleksandar Ćorac, profesor na Tehničkom fakultetu Milan Barać i Aleksandar Đikić profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Opština Leposavić ima višegodišnji problem sa odlaganjem komunalnog otpada. Iako su opštinske vlasti godinama unazad najavljivale izgradnju deponije ili nalazile privremeno rešenje, taj problem nisu uspeli da reše. Umesto uređene deponije, Leposavić zapravo ima još jedno smetlište, veliko otprilike kao dva fudbalska terena. Lokacija pod nazivom „Polje“ na kojoj kamioni lokalnog komunalnog preduzeća svakodnevno istovaruju tone smeća, smešteno je tik uz reku Ibar. Ova deponija je nastala pre sedam godina punjenjem jedne bare koja je zaostala nakon eksploatacije šljunka.

Problem sa odlaganjem otpada nema samo Leposavić, već imaju sve četiri opštine na severu Kosova. Kako bi se dugoročno rešio ovaj problem, Evropska unija je još 2014.godine podržala projekat izgradnje regionalne deponije, koja bi se nalazila između Zvečana i Leposavića – mesto tj. brdo zvano Savina stena.

Sve je veći broj divljih deponija i one se uglavnom nalaze pored reka. Jedna od takvih deponija je i deponija u “Polju”. Po rečima profesora Aleksandra Ćorca koji je zajedno sa prof. Baraćem učestvovao u ispitivanju zagađenosti vode u reci Ibar iznad deponije (uzvodno), zatim u sloju šljunka na dubini od 6m, podzemnu vodu ispred deponije, vodu u samoj deponiji, podzemnu vodu iza deponije koju meštani koriste za navodnjavanje useva i u reci Ibar nizvodno. Rezultati do kojih su došli, ističe Ćorac, bili su zastrašujući.

“U samoj deponiji imali smo 160 000 bakterija, ako vam kažem da je ukupna količina koliformih bakterija u vodi za piće negde oko 100, a mezofilnih oko 300 i to u vanrednim prilikama. Mi smo u toj cevi, gde smo imali vodu koju vi kad pogledate ona je čista, nema sadržaj prljavštine ali u njoj je bilo 100 000 bakterija, to je hiljadu puta više nego sto je dozvoljena vrednost u vanrednim situacija “ ističe profesor Ćorac. Ova voda iz reke Ibar koristi se za navodnjavanje okolnih poljoprivrednih površina. “Ukoliko postoje štetne materije u vodi koja ističe iz deponije, a ona se koristi za navodnjavanje, u tom slučaju mogu da se postignu veoma negativni efekti po zdravstvenu bezbednost poljoprivrednih proizvoda” upozorava profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Đikić.

Medicinski otpad je dosta specifičniji i opasniji od ostalih vrsta otpada. Nastaje u zdravstvenim ustanovama, ali i van njih, građani iskorišćena medicinska sredstva odlažu zajedno sa ostalim komunalnim otpadom. U Srbiji je razvijen dobar sistem upravljanja medicinskim otpadom, ali po rečima profesora Ćorca nije primanjen u srpskim sredinama na Kosovu.

Nažalost, komunalni i medicinski otpad nisu jedini koji ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi. Rudarsko-metalurški kombinat Trepča je nekada bio okosnica privrede Kosova i cele bivše Jugoslavije. Danas  Kombinat Trepča radi u smanjenom kapacitetu, vrši se ograničena eksploatacija mineralne sirovine, a Kombinat Trepča predstavlja u isto vreme i najveći potencijal za privredni oporavak Kosova i najveći ekološki izazov. U opštini Leposavić, tačnije u selu Gornji Krnjin nalaze se dva jalovišta Bostanište i Novo polje, gde se još od davnih sedamdesetih godina počela da odlagati jalovina, nus proizvod usled procesa flotiranja olovo-cinkane rude iz Rudnika Belo Brdo i Crnac, koja se prerađuje u Leposaviću. Tečni ostatak od foltacije rude godinama se taloži i suši i kao takav u vidu peska vetar raznosi na celu okolinu. Najviše su pogođeni mešatani okolnih sela Gornji Krnjin, Kutnje, Kajkovo i Tvrđan. Ta prašina koju vetar raznosi sa jalovišta puna je štetnih agenasa. “U tom materijalu nalaze se oksidi kalcijuma, magnezijuma, gvožđa i aluminijuma, koji nisu rastvorni u vodi. Vremenom ti oksidi na različite načine zagađuju ekosistem okolnih sela” naglašava prof Barać. Ta prašina sa jalovišta nepovoljno utiče i na poljoprivredne useve, imajući u vidu veliki broj oksida metala, od kojih su mnogi kancerogeni

 Nepostojanje uređene sanitarne deponije koja bi u svom sastavu imala i reciklažni centar, pored ogromnih ekoloških ima i ekonomske posledice. Profesori su se složili da su četri opštine na severu Kosova u velikom gubitku zbog nepostojanja jednog reciklažnog centra. Po rečima prof Ćorca po ovom pitanju trebalo bi se ugledati model Švedske, u kojoj je otpad sirovina koja se preradjuje.

Da bi se situacija sa velikim brojem divljih deponija promenila neophodno podići svest i građana i lokalne samouprave, jer je odgovornost podjedanka. Gosti Specijalne emisije o upravljanju otpadom u  četiri severne opštine na Kosovu, složili su se da je, ukoliko želimo da promenimo trenutnu situaciju, neophodno primeniti zakon, uvesti red i postaviti kvalifikovane ljude na klljučna mesta u institucijama čija je oblast usko vezana za životnu sredinu.

Svi smo u problemu, zdravlje svih nas je ugroženo ako se nastavi sa neodgovornim ponašanjem i nepropisnim odlaganjem otpada. Samo zajedničkim snagama možemo sačuvati životnu sredinu, ali i zdravlje i živote svih nas.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.

Video