S.MITROVICA, 27.februar – U pogledu bezbednosne situacije i faktora koji na nju utiču, kod Albanaca na severu Kosova preovladava osećaj nesigurnosti, neizvesnosti, nezadovoljstva i nepoverenja, a slično stanje prethodno je zabeleženo  kod Srba, pokazuje istraživanje „Stavovi Albanaca na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma“, koje je nedavno predstavljeno u Severnoj Mitrovici.

Kod Albanaca na severu je prisutan osećaj zapostavljenosti i odstranjenosti i od Beograda, i od Prištine, koja na četiri opštine na severu Kosova ne gleda prijateljski i partnerski, nego rivalski, navodi se u istraživanju koje je sproveo Humani centar Mitrovica u saradnji sa Multietničkom organizacijom za razvoj i trening  MODT I Televizijom Puls, kao medijskim partnerom. 

Generalno govoreći, bezbednosnu situaciju na severu Kosova ocenjuju ni kao dobru, ni kao lošu (47,5%), dok je kao lošu vidi svaki treći anketirani (37,3%). Da su Albanci na severu bezbedni smatra 15,2% ispitanika.

Svaki drugi Albanac sa severa Kosova smatra da Briselski sporazum nije doprineo sigurnijem životu svih građana Kosova.  Šta više, dve trećine ispitanika je odgovorilo  da je dogovor iz Brisela više doprineo Srbima nego drugim zajednicama. Tri četvrtine Albanaca sa severa ocenjuje da nemaju veći stepen poverenja u kosovsku policiju posle integracije radnika srpskog ministarstva unutrašnjijh poslova.  S druge strane, isto toliko je i onih koji smatraju da će njihova bezbednost biti na višem nivou posle otvaranje glavno g mosta na Ibru za saobraćaj. 

Najveći bezbednosni problem za Albance na severu Kosova je sloboda kretanja.To je posebno izraženo kod Albanaca u opštini Leposavić, a i onih u Zvečanu, koji  zbog straha za bezbednost ne putuju glavnom magistralnim putem do Mitrovice.

Pored  slobode kretanja, ispitanici su kao najveće bezbednosne probleme naveli korupciju, terorizam, kriminal, nelegalnu trgovina oružjem, narkoticima i ljudima i nasilje. 

Što se tiče poverenja u institucije , građani albanske nacionalnosti sa severa Kosova najviše veruju policiji (47,3%) i KFOR-u (25,4%). Zabrinjavajući su podaci da samo 1,5% ispitanika veruje Euleksu, a poverenje UNMIK-u nije iskazao niti jedan jedini anketirani Albanac.

Za uspešno   rešavanje bezbednosnih i drugih životnih problema, neophodna je bolja komunikacija i otvorenost između zajednica kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou, zaključuje se u istraživanju uz napomenu da su mladi albanski ispitanici i studenti sa severa Kosova  imali ekstremnije stavove  u odnosu na starije sunarodnike i penzionere u pogledu njihove nedovoljne spremnosti za saradnju sa drugim zajednicama, posebno srpskom i proces  pomirenja. 

Istraživanje to tumači kao posledicu „nesvesnog antagonizma“ kod mladih Albanaca koji je posledica nepoznavanja jezika i kulture drugih zajednica i „zadojenosti navijačkim nacionalizmom“.

Istraživanje  „Stavovi Albanaca na severu Kosova nakon potpisivanja Briselskog sporazuma“ finansijski je podržala Kosovska fondacija za otvoreno društvo.