Debata-Medija centar: Težak položaj žena na Kosovu

Čaglavica, 30.11.2017 - Žene na Kosovu žive u patrijahalnom društvu i njihova borba za ravnopravnost i dalje traje, zaključeno je na debati Položaj žena na Kosovu. Kako je istaknuto, zakoni o polnoj ravnopravnosti su dobri, ali problemi nastaju u njegovoj primeni.

Marija Stanković iz Nevladine organizacije Aktiv u Severnoj Mitrovici smatra da žene nisu ravnopravne  u  kosovskom društvu, ali ni u samoj porodici pre svega zbog, kako je kazala, patrijahalog drustva.

“Dakle, i dalje se od žena očekuje da budu majke, da budu supruge, da su primarno odgovorne za porodicu i od njih se zapravo očekuje da podrže tu tradicionalnu ulogu koja im je nametnuta. Naravno izbor je na svakoj ženi da li ona želi to da uradi, ali prosto pritisak okoline postoji, to je svakako evidentno. Najradikalniji vid neravnopravnosti žena u društvu svakako je nasilje nad ženama”, rekla je Stankovićeva.

I Besnik Leka iz humanitarne organizacije Care internationl smatra da je jedan od gorućih problema na Kosovu nasilje na ženama, kao i njihov neravnopravan položaj u društvu na svim nivoima.

“Jedan od izveštaja koji je pre nekoliko dana objavio OEBS je da na Kosovu 41 odsto muškaraca smatra da žene treba tući. Kao i da žene same izazivaju nasilje. Znamo da na Kosovu muškarci imaju odlučujuću ulogu u svim sferama, kako u politici tako i u drugim institucijama i to na neki način diskriminiše žene na Kosovu", kaže Besnik Leka.

Kordinatorka Kosovskog tima Ujedinjenih Nacija Nora Sahačiu  kaže da na Kosovu postoje mehanizmi zastite kad je ravnorpavnost polova u pitanju, ali da  u praksi situacija nije na najboljem nivou.

„Mehanizmi su uspotavljeni i ne možemo se žaliti da nema institucija, da nema mehanizma za integraciju polne ravnopravnosti u svim strukturama. To je Agencija za polnu ravnopravnost, zakon o polnoj ravnopravnosti, zakon o radu takođe utvrđuje pravo muškarca i žena na radnim mestima, zakon o porodici i sve ostalo. Znači postoji mogućnost da žena ima ravnopravnu ulogu u društvu i u porodici, ali kad pogledamo praktičnu stranu implemetacije tamo nastaju problemi. Sve dok ovi mehanizmi ne budu potpuno uspostavljeni kako od institucija pa sve do same zajednice žene ne mogu da budu u boljem položaju nego što su danas“, rekla je Sahačiu.

Gordana Đorić iz udruženja poslovnih žena Avenija smatra  da su na Kosovu najugroženije žene koje su ekonomski zavisne. Ona dodaje da je veliki broj žena na Kosovu nezaposleno i da se taj broj kreće čak do  80 odsto.

„Stopa je još viša za žene u seoskim sredinama. Kad živite u patrijarhatu diskriminacija žena je prisutna u svim segmentima života. Ako pođemo od porodice znamo da se muška deca uvažavaju više od ženske dece i da se nasledstvo pretežno prenosi na njih, iako je pravo na imovinu regulisano zakonima, gde su muškarci i žene ravnopravni u nasledjivanju. U retkim slučajevima gde se žena prihvati nasledstva, onda je ona izložena pretnjama i šikaniranju od strane muških članova svoje uže porodice“, kaže Gordana Đorić.

Na debati je kao jedan od problema istaknut i nepostojanje sigurne kuće za žrtve nasilja u srpskim sredinama.

„Dok se to ne reši mi smo svih ovih godina upućivali, žene koje trpe nasilje, a koje su nam se obraćale za pomoć u sigurne kuće koje se nalaze u Srbiji, u Nišu, Beogradu, Užicu“, kaže Gordana Đorić.

„Na Severu je specifična situacija pošto i dalje funkcionišu i institucije po srpskom sistem i zato je stvar bila malo lakša jer su centri za socijalnii rad koji rade po srpskom sistemu u saradnji sa sigurnim kućama u Srbiji, ali to znači potpuno izmeštanje žene i dece iz njihove sredine“, rekla je Marija Stanković iz NVO Aktiv iz Severne Mitrovice.

Debatu na temu „Položaj žena na Kosovu“ uz podšku UNMIK-a organizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Kosovo danas“.

Video