Problem odlaganja komunalnog otpada

Najsevernija opština na Kosovu – Leposavić, ima višegodišnji problem sa odlaganjem komunalnog otpada. Iako su opštinske vlasti godinama unazad najavljivale izgradnju deponije ili nalazile privremeno rešenje, taj problem nisu uspeli da reše. Za to vreme na prostoru oko Leposavića sve je više divljih deponija.

Na širem prostoru oko Leposavića, registrovano je na desetine divljih deponija kojih ima iza skoro svakog sela. Leposavić još uvek nema ni sanitarnu deponiju koja bi bila uređena po komunalnim standardima. Mnogo je problema iz oblasti ekologije koji se godinama unazad guraju pod tepih, tj. da se preciznije izrazimo, bacaju na zemlju. Ali krenimo redom.

Privremeno za stalno

Umesto uređene deponije, Leposavić zapravo ima još jedno smetlište, veliko otprilike kao dva fudbalska terena. Lokacija pod nazivom „Polje“ na kojoj kamioni lokalnog komunalnog preduzeća svakodnevno istovaruju tone smeća, smešteno je tik uz reku Ibar. Ova deponija je nastala pre sedam godina punjenjem jedne bare koja je zaostala nakon eksploatacije šljunka. Stručnjaci su već u prvoj godini rada te deponije radili ispitivanja, tj. utvrđivali su mikrobiološko zagađenje vode. Praćeno je zagađenje u reci Ibar iznad deponije (uzvodno), zatim u sloju šljunka na dubini od 6m, podzemnu vodu ispred deponije, vodu u samoj deponiji, podzemnu vodu iza deponije koju meštani koriste za navodnjavanje useva i u reci Ibar nizvodno.  Jedan od stručnjaka koji je radio na ispitivanju je i profesor Medicinskog fakulteta u Mitrovici, Aleksandar Ćorac. On kaže da su rezultati do kojih se tada došlo bili zastrašujući.

“U samoj deponiji ukupan sadržaj bakterija bio je preko 200 000 u 1ml vode, a voda koja je korišćena kao uzorak bila je crne boje. Nizvodno, iako je voda bila dosta bistrija, uzorak bakterija bio je 160 000 bakterija u 1ml vode. Pre odlaganja otpada na ovom mestu gde je trenutno deponija, bilo je 800 bakterija. „ Kaže ovaj stručnjak. On podseća i na to da ceo ovaj region ima probleme sa odlaganjem otpada i višedecenijskim zagađenjem, jer osim komunalnog, postoji i problem rešavanja industrijskog otpada koji nastaje u procesu prerade olova i cinka. 

U neposrednoj blizini deponije Polje, nalaze se i imanja lokalnih meštana. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Aleksandar Đikić upoznaje nas sa posledicama koje mogu nastati prilikom upotrebe ovakve vode. „Korišćenjem vode iz reke Ibar za navodnjavanje useva, mnoge hemikalije, pre svega nerazgradive, dospevaju na biljke, što u krajnoj konsekvenci utiče na kvalitet useva. Ali i utiče da jednog dana kada budete morali da poštujete standarde taj proizvod nećete moći da prodate“ naglašava Đikić.

Površinske vode je moguće očistiti i površinske vode se mogu prečistiti u određenim procesima sa određenom količinom sredstava i to bi u nekom daljem postupku možda bio rešiv problem. Međutim, kako navodi Jelena Đokić profesor na Tehnološkom fakultetu, zagađenje podzemnih voda predstvaljalo bi nerešiv problem, jer se podzemne vode ne mogu prečišćavati. U tom slučaju imali bismo velike posledice po zdravlje stanovništva jer bi sva bunarska voda u okolini bila zagađena. I u zavisnosti od toga koliko je veliki taj bazen podzemnih voda i koliko se prostire mogla bi da bude zahvaćena regija u nekoliko kilometara u naokolo. Na slici broj 3 nalazi se prikaz divlje deponije koja se nalazi u jednom potoku na samo nekoliko metara od izvora vode koje meštani koriste za piće.

Divlju deponiju ima skoro svako selo, i one su najčešće uz reku Ibar, ili su u nekom potoku. Osim nesavesnih meštana, koji su glavni krivci za nastanak ovih smetlišta, veliku odgovornost snosi i lokalna samouprava. Usled nedostatka kontejnera ili adekvatno uređenog prostora gde bi se otpad odlagao, meštani su prinuđeni da otpad odlažu na mestima koja nisu predviđena za to. Tako nastaje nesaglediva šteta po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Jedna deponija za 4 opštine

Problem sa odlaganjem otpada nema samo Leposavić, već imaju sve četiri opštine na severu Kosova. Ovim pitanjem bavili su se tokom prošle godine i u Institutu za teritorijalni i ekonomski razvoj (INTER). Jovana Jakovljević, saradnica ove organizacije, kaže da zaštita životne sredine kao i upravljanje otpadom nisu teme oko kojih se opštine previše angažuju.

 „Problem sa opštinama na severu Kosova jeste što u komunalnim preduzećima ne postoji dovoljno kapaciteta za rad, a i oprema koja se koristi je neadekvatna. Opštine uglavnom skupljaju otpad u urbanim sredinama. Podaci kažu da negde oko 80% pokrivaju teritorije svojih opština u prikupljanju otpada, dok se problem javlja u seoskim i ruralnim sredinama gde se otpad ne skuplja sistematski - nema redovnih poseta vozila koje odnose otpad“, kaže Jovana Jakovljević. Na Kosovu se beleži i trend povećanja količine otpada po glavi stanovnika, 2008. godine - 0,5 kg otpada po glavi stanovnika, dok je 2013. godine prosek iznosio negde oko 0,9 kilograma otpada po glavi stanovnika.

„U opštinama Severna Mitrovica i Zvečan, stanje se značajno pogoršalo zatvaranjem deponije Balaban 2012. godine, kada opština Severna Mitrovica nije imala više gde da odlaže otpad, pa ga sada odlaže u opštini Zubin Potok, gde postoji jedna operativna deponija u Lučkoj reci. Međutim ni ona definitivno ne zadovoljava potrebne standarde, jer nema drenažni sistem“, kažu u Interu.

Kako bi se dugoročno rešio ovaj problem, Evropska unija je još 2014.godine podržala projekat izgradnje regionalne deponije, koja bi se nalazila između Zvečana i Leposavića - tzv. Savina stena. Prema pisanju lokalnih medija, projekat je trebao biti završen u septembru 2018. godine, međutim zbog određenih problema rok za zavrsetak radova je pomeren. Predviđeno je da površina deponije bude 300mx100m, plus pomoćni objekti, a kapacitet – oko 720,000 m3. Vrednost projekta je nešto više od 5 miliona evra, i u potpunosti ga finansira Evropska unija na Kosovu. Regionalna deponija će funkcionisati u okviru kosovskog zakonodavstva. Planirano je da prve dve godine upravljanje deponijom vodi tim izabran od strane Evropske komisije, a potom bi upravljanje deponijom preuzela opština Zvečan. Na deponiji bi trebalo da bude zaposleno oko 80 ljudi, koji će raditi na sortiranju otpada i drugim poslovima na deponiji. Potpisnice za korišćenje regionalne deponije su sve četiri opštine na severu Kosova. 

Medjutim, prema analizi koju je uradio INTER, funkcionisanje i odrzivost ove deponije je pod znakom pitanja. Kako bi poslovanje u ovom sektoru bilo uspešno i profitabilno neophodno je sakupiti određenu količinu otpada koja će se dodatno obraditi i prodavati u reciklažne svrhe. Uzimajući u obzir situaciju na severu Kosova sa tog aspekta uočava se problem održivosti i funkcionisanja deponije „Savina stena“. Količine otpada koje se sakupe u tri severne opštine (Leposavić, Zvečan i Severna Mitrovica) nisu dovoljne da bi ova deponija bila ekonomski održiva. Da bi se to postiglo, potrebno je da regionalna deponija „prihvata“ otpad od najmanje 200,000 stanovnika. Međutim, broj stanovnika u tri navedene opštine ne prelazi 50,000. Iako je ekološka komponenta ispunjena kroz projekat izgradnje regionalne deponije, postavlja se pitanje kako će biti zadovoljena ekonomska komponenta nakon prestanka finansiranja Evropske unije ocenjuju u INTERU.

 Između ostalog, projektna dokumentacija nije bila dostupna javnosti, pa nije poznato kako je predviđeno dalje finansiranje i funkcionisanje deponije. Postoje samo naznake da bi mogla biti obezbeđena finansijska podrška u vidu subvencija od strane lokalnih ili centralnih vlasti na Kosovu, što u smislu održivosti ne predstavlja dugoročno rešenje. Sledeći problem ogleda se u funkcionisanju javno komunalnih preduzeća na severu Kosova, naročito njihov status nakon izgradnje Regionalne deponije. Kosovski sistem ne priznaje javna komunalna preduzeća registrovana u sistemu Republike Srbije, pa je potrebno odlučiti na koji će način poslovati ova preduzeća, koja su trenutno nadležna u oblasti prikupljanja otpada na severu Kosova. Otuda je ključno pitanje kako će se usaglasiti ova dva sistema. Potrebno je napomenuti da ova preduzeća ne obavljaju samo usluge sakupljanja komunalnog otpada, već i usluge vodosnabdevanja, javne čistoće i javnog zelenila.  

Nadležne službe

Na lokalnom nivou, najveću odgovornost za rešavanje problema odlaganja otpada ali i drugih ekoloških problema imaju Javno komunalno preduzeće i lokalna samouprava. Direktor Javnog komunalnog preduzeća “24 novembar“ Dragan Barać nije želeo da govori o ovim važnim temama, tako da je javnost ostala uskracena za odgovore na brojna pitanja. Između ostalog to su pitanja kojim kapacitetom radi komunalno preduzeće, zašto nema dovoljan broj kontejnera, zbog čega je neredovno pražnjenje istih, itd.  Bivši direktor ovog komunalnog preduzeća Goran Lazović, kaže da najveći problem, kada je reć o odlaganju otpada, predstavljaju divlje deponije. „Svako naše veće selo ima svoju lokalnu deponiju, i to nama predstavlja problem prilikom vršenja svojih obaveza prema građanima.“ On smatra i da bi izgradnja nove deponije samo delimično rešilo problem divljih deponija. “Navika naših građana je da se smeće i dalje odlaže pored reka i na nekim slobodnim površinama.“ Što se tiče deponije u Leposaviću, po rečima bivšeg direktora planirano je da ona tu bude privremeno. „Ili da skupljamo smeće i da odlažemo na tim privremenim lokacijama, ili jednostavno da ne vršimo taj deo našeg posla koji je svakodnevni, a to je da iz grada iznosimo smeće“, kaže bivši direktor JKP.

Iz odelenja za ekološka pitanja opštine Leposavić, kažu da godinama unazad problem zagađenja pokušavaju da reše sistematski, ali da je on mnogo širih razmera i obuhvata celu Srbiju. “Skupština opštine Leposavić daje veliki akcenat na edukaciji građana u oblasti očuvanja životne sredine. I čini mi se da ljudi sve više pričaju o tome i sve više vode računa. Imamo i dalje velike probleme sa divljim deponijama. To nije problem samo naše sredine već u čitavoj Srbiji, ali mi sistematski pokušavamo te probleme da rešimo” kaže Zorica Timotijević iz odeljenja za ekologiju opštine Leposavić.

U prethodnom periodu u Leposaviću je organizovano nekoliko akcija čišćenja javnih površina, sve sa ciljem podizanja svesti o očuvanju životne sredine i zdravog načina života. Organizator jedne od nedavnih akcija bila je i lokalna samoupava. Gradonacelnik opštine Leposavić Zoran Todić je tom prilikom u kratkoj izjavi za medije podsetio na problem lokalne deponije. “Dobro znate da nemamo adekvatnu deponiju za odlaganje otpada u opštini Leposavić. U završnoj fazi je izgradnja regionalne deponije u opštini Zvečan na lokalitetu Savina stena i koliko već ove godine ta deponija će biti u funkciji, kako bi i mi imali adekvatne uslove za odlaganje otpada” poručuje gradonačelnik. 

Anketa sa građanima

Kako bismo se bolje upoznali sa situacijom na terenu, anketirali smo 40 gradjana opštine Leposavić. Na pitanje gde najčešće odlažu otpad, najveći brojni ispitanika je odgovorio da smeće baca na divlje deponije, što na najbolji način ilustruje veličinu ovog problema. Kao mesta odlaganja otpada su navedeni, divlje deponije pa čak i rečni tokovi. Briga o zaštiti životne sredine, navika i očuvanje zdravlja članova porodice, glavni su razlozi, ističu učesnici anketiranja, koji utiču na odluku gde će odlagati otpad. U oblasti sakupljanja i odlaganja otpada kao tri grupe problema ispitanici vide:

• izostanak efikasnog sistema za odlaganje otpada
• svest i stavovi građana o odlaganju otpada,
• stanje u kojem se nalaze komunalna preduzeća.

 Međutim, kao glavni problem navode nedostatak kontejnera i njihovo neredovno pražnjenje. Navedene probleme, prema mišljenju ispitanika, treba da reše lokalna komunalna preduzeća i lokalna samouprava. Učesnici istraživanja su pokazali da su polovično zadovoljni kvalitetom sakupljanja otpada (Na pitanje Da li ste zadovoljni kvalitetom sakupljnja otpada? 50% ispitanika reklo je da je zadovoljno).

Iz ovoga možemo zaključiti da ukoliko bi postojala jasno uređena strategija o odlaganju otpada, građani bi se toga pridržavali, a samim tim bi i njihovo okruženje bilo čistije i zdravije.

Bitno je napomenuti da građani opštine Leposavić ne plaćaju usluge Javnog komunalnog preduzeća. Ovakva situacija nastala je nakon ratnih sukoba 1999.godine. Iz ovog preduzeća su više puta apelovali na građane da svoje obaveze redovno izmiruju, jer bi time doprineli boljem i efikasnijem radu komunalnih službi. Sredstva od naplate svojih usluga ovo preduzeće bi iskoristilo za kupovinu kontejnera koji nedostaju (građani su naveli da je to jedan od glavnih problema) i novih vozila za pražnjenje istih.

Između želje i mogućnosti

Prema mišljenjima mnogih naših sagovornika, kako bi se rešio  problem sa odlaganjem otpada u Leposaviću, između ostalog neophodno je povećati ulaganja lokalne samouprave, a zatim i centralnih vlasti i donatora u projekte u oblasti rešavanja problema komunalnog otpada i nelegalnih deponija, posebno u ruralnim sredinama. Opština bi morala i da donese strategiju iz oblasti zaštite životne sredine, gde bi definisala šta su njeni ekološki prioriteti i kako da ih sprovede. S obzirom na broj divljih deponija, neophodno je i podizanje svesti stanovništva, kao i njihova edukacija o šetnosti neadekvatnog odlaganja otpada. Glavnu ulogu, pored lokalne samouprave koja nizom akcija (već postoji nekoliko) ili manifestacija treba da podstakne građane na očuvanje svoje okoline, imaju i mediji, naročito lokalni. Prikazivanjem promotivnih spotova ili edukativnih emisija iz oblasti ekologije, moglo bi da doprinese podizanju svesti kod običnih ljudi o značaju zaštite životne sredine. Naravno, i redovno plaćanje komunalnih usluga sigurno bi promenilo sliku na terenu.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj tekst je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.

Author: TV Mreža (Filip Radojević)