"Sporazum o matičnim knjigama - Tiha voda briselskog brega"

NVO Lokalne inicijative “Link” je 1 maja 2018 god započela sprovođenje projekta kroz online istraživanje sa građanima upitnikom o najčešćim problemima sa kojima se susreću u pristupu dokumentima koje izdaju kosovske institucije.

Projektom je predviđena izrada izveštaja sa konkretnim predlozima izmena praktične primene sporazuma o matičnim knjigama, kao i predlozima za rešavanje problema građana nastalih kao posledica manjkavosti ovog sporazuma. Kao osnova izrade izveštaja i predloga za rešavanje problema, poslužice baza prikupljenih slučaja kroz online upitnik sa opisom problema sa kojima su se građani susretali prilikom vađenja kosovske lične karte, pasoša ili vozačke dozvole.

Konkretan sporazum kojim se bavi istraživanje je sporazum o razmeni matičnih knjiga. Ovaj sporazum je prvi sporazum postignut u Briselu (jula 2011.), a sa čijom se implementacijom, prema ocenama svih zainteresovanih strana, uspešno završilo sredinom 2014. Međutim, upravo su manjkavosti ovog sporazuma odgovorne za brojne probleme sa kojima se građani, pretežno severnog dela Kosova, danas suočavaju u pristupu dokumentima izdatim od strane kosovskih institucija, odnosno u ostvarivanju prava na kosovsko državljanstvo.

Ovaj sporazum nije predmet diskusije u široj javnosti, upravo zbog nerazumevanja građanstva koje posledice ograničenosti ovog sporazuma zapravo pogrešno prepisuje implementaciji sporazuma o slobodi kretanja, što je i potvrđeno u istraživanju Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa (http://iamn-rks.com/wp-content/uploads/2018/03/ENG-Final.pdf). Ovo nerazumevanje šire javnosti još jedan je od razloga zašto već 7 godina izostaje konkretniji pritisak na sve tri strane u dijalogu o normalizaciji da nadomeste manjkavosti ovog sporazuma. A ključna manjkavost sporazuma leži u činjenici da je sporazumom dogovorena digitalizacija i razmena matičnih knjiga Srbije za građane na teritoriji Kosova u periodu od 1945-1999. Dok je preostalih 18 godina rođenja, smrti, brakova i razvoda dokumentovanih u srpskim matičnim službama na Kosovu izostavljeno iz dogovora. Ovo je u praktičnom smislu dovelo do toga da kosovski centralni registar građana nema kompletne informacije o civilnom statusu onih građana koji su nakon 1999. svoj status registrovali samo u srpskim institucijama.

Za opštine na severu Kosova gde je prva matična služba u kosovskom sistemu osnovana tek maja 2012. u Severnoj Mitrovici, a gde administrativni centri preostale tri opštine i dalje nemaju oformljene matične službe u kosovskom sistemu, ovo važi za ogromnu većinu stanovništva. U prilog ovome govore i podaci objavljeni od strane Centra za alternativno rešavanje sporova (http://www.mediation-mitrovica.org/files/all/publications/documents/SRB-Beyond-the-Bridge.pdf), gde se navodi da je na oko 60,000 stanovnika severnog Kosova, MUP Kosova do avgusta prošle godine izdalo svega: 33986 ličnih karta, 2587 pasoša i 1464 vozačkih dozvola.

Bitno je napomenuti da, iako gorenavedena manjkavost sporazuma uglavnom pogađa građane na severu Kosova, sa istim problemima, samo u manjem obimu se suočavaju i građani na jugu, a prvenstveno zbog nepriznavanja izvod iz matičnih knjiga venčanih supružnika koji su brak sklopili pred matičarima srpskih institucija nakon 1999. Projekat pored Lokalne inicijative Link koja je nosioc projekta implementira i medijski partner TV Mreža. Projekat je finansiran od strane KFOS-a.

Imali ste problem sa vađenjem dokumenata na Kosovu? Ukoliko ste imali

neko negativno iskustvo, molimo vas da odvojite par minuta i odgovorite

na ovaj upitnik. Cilj upitnika je da prikupimo što više detaljnih

informacija o problemima koje građani imaju u pristupu uslugama matičnih

službi i agencije za civilne registre i zagovaramo adekvatnu izmenu

podzakonskih akate koji bi ove probleme uklonili.

Upitnik pristup kosovskim dokumentima