Skupština Kosova je pre nekoliko nedelja usvojila Platformu za dijalog o konačno pravno obavezujućem sporazumu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Koliko je ona doprinos obnavljanju Briselskog dijaloga i sveobuhvatnom rešenju, a koliko tačka na kraju pregovaračkog procesa kakvog smo do sada imali, bila je tema u emisije Sporazum u kojoj su gostovali Predrag Milidrag iz beogradskog instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Donika Emini iz Kosovskog centra za bezbednosne studije i politikolog iz Gnjilana Ljubomir Stanojković.

Konstatujući da se platforma za dijalog tiče Prištine i odnosa na kosovskoj političkoj sceni, Predrag Milidrag se zapitao zašto Beograd nema svoju platformu.

“Šta radi Kancelarija za Kosovo i Methohiju, šta radi Vlada? Zašto Skupština Srbije nije raspravljala o tome? Zašto je Beograd u reaktivnoj, a ne aktivnoj poziciji?”, zapitao se Milidrag.

Donika Emini kaže da je civilno društvo podržalo raspravu o principima razgovora sa Beogradom jer je bilo važno zašto Kosovo ulazi u dijalog sa Srbijom, koji je cilj, nteres, ali i kakvu će korist doneti ovaj proces.

“Međutim, problem sa platformom i pregovaračkom ekipom je inkluzija. Tu, pod jedan, ne učestvuju albanske opozicione stranke, niti manjine.  Činjenica da tu nisu LDK i Samoopredeljenje, koje su trenutno najveće stranke u skupštini i koje imaju veliki broj poslanika, postavlja znak pitanja nad činjenicom da li će ovaj sporazum, ako bude potpisan, čak i ako bude zasnovan na tačkama platforme,  biti izglasan nakon toga u skupštini i da li će biti podržan od strane parlamentarnih stranaka”, rekla je Emini

Politikolog Ljubomir Stanojković kaže da ova platforma ne izražava mišljenje i potrebe Srba sa Kosova, niti bi je iko kao takvu prihvatio. Priština i ovim potezom odražava stanje predizborne kampanje, bez jasnih poziva Srbima da se na Kosovu osećaju ravnopravno.

“Imamo li pravo da se nadamo nekoj boljoj budućnosti i dugoročno planiramo svoje živote”, zapitao se Stanojković i izrazio zabrinutost što povodom prištinske platforme nije bilo veće reakcije Međunarodne zajednice.

Sagovornici su se složili oko toga da ne postoji iskrena i snažna volja ni Beograda, niti Prištine, pa čak ni Međunarodne zajednice, posle šest godina pregovaranja, da se dijalog obnovi.

Polovina građana Srbije smatra da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova

U emisiji je objavljen i deo istraživanja beogradskog Instituta za evropske poslove. Na pitanje: da li smatrate da će ova vlada, misli se na vladu premijerke Ane Brnabić, priznati nezavisnost Kosova, dobijeni su sledeći odgovori: Više od polovine ili preciznije 54 odsto ispitanika je reklo da se to neće dogoditi. Da ipak hoće, misli svaki četvrti građanin Srbije ili 27 odsto, dok je sa “ne znam” odgovorilo 19 procenata ispitanika.

Međutim, kada bi na isto pitanje odgovarali samo mladi u Srbiji od 18 do 29 godina rezulatati bi bili sasvim drugačiji. Među mladim ispitanicima skoro polovina smatra da će Vlada Srbije ipak priznati nezavisnost Kosova – 42 odsto, dok trećina ili 32 odsto da do toga neće doći. Četvrtina ispitanika je odgovorila sa – ne znam.

Sa druge strane, stariji građani Srbije, preko 60 godina, misle sasvim drugačije – tri četvrtine veruje da do priznanja Kosova od strane Srbije neće doći.

Video