SPORAZUM: STIŽU LI DOLARI NAKON NAJAVLJENIH EKONOMSKIH PROJEKATA?

GRAČANICA, 6.februar -  Glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović i politički analitičar i publicista iz Prištine Veton Suroi, gostujući u emisiji Sporazum, saglasili su se oko toga da je ekonomija važan mehanizam u procesu rešavanja nagomilanih problema između Prištine i Beograda, ali ne i oko toga koliko je ona presudna na putu normalizacije odnosa.

Komentarišući najavljene ekonomske projekte u oživljavanju vazdušnog i železničkog saobraćaja između Prištine i Beograda, glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Petrović podseća da je trgovinska saradnja bila prvi korak ka uspostavljanju saradnje i nakon oružanih konflikata u Bosni i Hercegovini.

„Odmah posle rata, prvi kontakti između tri zaraćene strane su bile na nekoj pijaci Arizona kod Brčkog. To je bila nekaD buvlja pijaca koja je posle prerasla u ozbiljni tržni centar. Trgovina je ono što može zbližiti i najgore neprijatelje“, izjavio je Petrović, ali je izrazio nedoumicu oko toga kako će se Grenelov plan sprovesti.  „Dok je „šargarepa“ Evropske unije za nas učlanjenje, Grenelova „šargarepa ili štap“ je da će dovesti ili povući investitore, što je po meni neverovatno“.

S druge strane, politički analitičar Veton Suroi smatra da je ekonomska saradnja bitna, ali ne i presudna u procesu normalizacije odnosa, što ne može da prođe bez politike i političara. Previše je iluzorno očekivati da će otvaranje jedne privatne avio linije ili trgovinska saradnja otvoriti model za dogovor, smatra Suroi i dodaje da od toga ne treba imati prevelika očekivanja.

 „Ne vidim ni kako može doći do novih investicija ili povlačenja investicija ili nečeg ozbiljnijeg, ako ne bude priča ozbiljnija, ako ne dođe do jednog dogovora gde će dve strane sesti i ozbiljnije razgovarati o tome kako završiti konflikt, jer ovo je nezavršeni konflikt“, kazao je Suroi.

Podseća da je kosovsko tržište bilo otvoreno za srpsku robu odmah posle rata, a da takse nisu uvedene, Srbija je na Kosovo mogla da izvozi robu u vrednosti i do milijardu evra godišnje, ali, ipak, ta saradnja nije rešila konflikt.

Komentarišući intenziviranje diplomatskih aktivnosti Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u poslednje vreme, Surou ističe da te mere nisu usaglašene.

 „Ne samo da ne vidim usaglašenost između američkog i evropskog diplomate (Ričarda Grenela i Žozepa Borelja), nego ne vidim usaglašenost ni u stavovima same Evropske unije“, kaže Suroi i ocenjuje da će trebati još dosta vremena dok se stvari ne usaglase i harmonizuju.

Na pitanje „ko nas više voli: Amerikanci ili Evropljani“, odnosno da li su oni partneri ili „konkurencija“ u politici na Zapadnom Balkanu, Draža Petrović kaže da u diplomatiji nema puno ljubavi. Tu ima Interesa na prvom mestu, kao i u svakoj visokoj politici, ali je pitanje kako se naši političari ponašaju u kontaktima sa predstavnicima Međunarodne zajednice i međusobno.

 „Kada ste gledali briselske pregovore sa Tačijem i Vučićem oni su izgledali kao da su se upravo setili da su  zaboravili da kod kuće isključe ringlu. Videli smo  dva čoveka kojima se ne sviđa to što rade, nego ih neko tera da to rade. Ako se pojave dva političara koji neće imati takav izraz lica, onda ćemo imati neki srdačniji odnos“, rekao je Petrović i podsetio da su odnosi Vučića i Edi Rame neko vreme upravo bili veoma srdačni, što je možda uslovilo da sve veći broj srpskih turista letuje u Albaniji.

U emisiji Sporazum objavljen je i deo istraživanja Foruma za razvoj i multietničku saradnju u Gračanici, među zajednicama na centralnom Kosovu,  o tome da li u narodu postoji politička volja za postizanje eventualnog sveobuhvatnog sporazuma. Većina ispitanika, odnosno njih 52 odsto, smatra da ne postoji politička volja za postizanje eventualnog sveobuhvatnog sporazuma, dok je pozitivno odgovorilo samo osam procenata ispitanika.

Video