SEVERNA MITROVICA. 19.januar – Koordinator Udruženja porodica nestalih i kidnapovanih lica na Kosovui Metohiji (KiM) Milorad Trifunović tvrdi da je lično od predsednika Kosova Hašima Tačija zatražio da se na prvom narednom sastanku predstavnika Beograda i Prištine u Briselu razgovara o rasvetljavanju sudbine nestalih.

“Od Tačija smo dobili potvrdan odgovor, kao i informaciju da se sa tim, u telefonskom razgovoru, saglasio i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić”, rekao je u emisiji Sporazum Trifunović i naglasio da je to bio zajednički zahtev srpskog i albanskog udruženja.

Trifunović insistira na tome da Skupština Srbije izglasa Zakon o nestalima, jer porodice ne mogu da ostvare osnovne zahteve kao što je pravo na penziju, a ne žele da nestale proglase mrtvima, dok se ne ne nađu dokazi za to.

Predsednik Komisije za nestala lica Kosova Prenk Ðetaj rekao je da  institucije u Prištini postupaju po svim prijavima, bez obzira na njihov izvor, ali da je u prošloj godini od 15 istraživanih lokacija samo šest dalo rezultate.

“Prilikom istraživanja lokacija sa nama su i predstavnici beogradske delegacije”, rekao je Ðetaj.

Rukovodilac Radne grupe za nestala i kidnapovana lica u dijalogu Beograd – Priština Veljko Odalović kaže da se još uvek traga za 1.660 lica čija je sudbina nepoznata posle oružanih sukoba na Kosovu i neposredno posle njih tokom 1998. i 2000.godine.

“U okviru dijaloga Beograda i Prištine, postoji radna grupa za nestala lica. Izbegli smo zamke poput određivanja da li su to institucije Republike Srbije ili Vlade Republike Kosova, jer bi nas takve stvari udaljile od suštinskih pitanja”, rekao je Odalović i izjavio da je do sada, uz pomoc Međunarodnog Crvenog krsta rešeno oko 1.700 slučajeva nestalih i kidnapovanih lica. 

Oko jedne stvari, sva trojica sagovornika emisije Sporazum su saglasni, a to je da pitanje odgovornosti za to što potraga za nestalim licima traje već 19 godina leži na insitucijama. Međunarodna misija na Kosovu trebalo bi, po  njihovom mišljenju, da otvori svoje arhive i dostavi informacije na osnovu kojih bi se moglo doći do novih podataka.

Bajram Cerkini iz Udruženja “Glas roditelja” iz Južne Mitrovice  kaže da mu nije jasno zašto i pored satelitskih snimaka nema još uvek dostupnih informacija o sudnini na stotine ljudi.

“Sramota je da prođe 18 godina i da se kaže – ne znamo gde su”, kazao je Cerkini.

Sa druge strane, Silvana Marinković iz Udruženja porodica nestalih u Gračanici smatra da je najveća odgovornost ipak na Međunarodnoj zajednici koja treba da otvori svoje fioke i izvadi sve dokaze protiv onih koji su činili zločine na Kosovu i Metohiji.

Na Kosovu je prisutna i Međunarodna komisija za nestala lica. 

“Do sada smo pomogli u identifikaciji 900 osoba iz masovnih grobnica u Batajnici, Bajinoj Bašti, Petovom Selu i Rudnici”, rekao je za Sporazum Luiđ Ndou, direktor Komisije i objasnio da se ta institucija uglavnom bavi stručnim aspektima u potrazi, kao što je analiza DNK pronađenih žrtava. 

Među nestalim i ubijenim civilima ima i novinara . Na Kosovu je kidnapovano ili ubijeno 12 novinara, i Srba i Albanaca. Kolege iz Udruženja novinara Srbije u Gračanici godinama traže od nadležnih informacije šta se desilo sa: Ðurom Slavujem,  Rankom Perenićem, Ljubomirom Kneževićem, Aleksandrom Simovićem, Marjanom Melonašijem, Momirom Stokućom, Milom Buljevićem, Bekimom Kastratijem i Bardiljom Ajetijem.

Emisija Sporazum se emituje svake dve nedelje na kanalima Nezavisne TV Mreže i na RTV Kim.