SPORAZUM: NORMALIZACIJA NA PUTU SA DVA KOLOSEKA

 „Ekonomska podrška je važna jer određenim sporazumima kao što je transport, vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, ljudi se približavaju, donose se investicije i  pomaže razvoju... Ovaj dijalog previše traje međutim ipak smatram da je dobro da traje i da nijedna strana ne posustane dok se ne nađe adekvatno i prihvatljivo rešenje za dve zemlje“, rekao je Tahiri.

Programski rukovodilac Centra za medijaciju u Severnoj Mitrovici Lazar Rakić kazao je  da ne veruje da će u Vašingotu doći do finalnog sporazuma između Beograda i Prištine, već da će to biti  ekonomski sporazum kojim bi se, kako kaže, stvorila ekonomska međuzavisnost između Kosova i centralne Srbije.

„Što se Vašingotna tiče očekujem da, ukoliko tu dođe do nekog sporazuma, da taj sporazum neće biti sporazum koji če podrazumevati međunarodno rešenje statusa, nego da će to prosto biti jedan ekonomski sporazum i tu će verovatno da se cilja na kreiranje nekih mehanizama koji bi stimulisali povezivanje dve privrede, povezali lance  vrednosti u tim privredama, povezivanje infrastrukture i nekih uslova kako bi se stvorila  ekonomska međuzavisnost između Kosova i centalne Srbije, jer cilj jeste stvaranje ekonomske međuzavisnosti kako bi se neki konflikti u budućnosti učinili neisplativim“, kazao je Rakić.

Direktorka Centra za evroatlantske studije u Beogradu Jelena Milić smatra da Brisleski sporazum slabo funkcioniše. Prema njenim rečima  potrebna je formalizacija odnosa Beograda i Prištine kao preduslov za normaizaciju.

 „Normalizacija ne može da se desi bez formalizacije. Formalizacija podstiče obe strane i u jednu vrstu introspekcije za svoju odgovornost u prošlosti, izbija adute za kršenje tehničkih delova sporazuma i po meni tek onda daje ravni teren i za saradnju u oblasti ekonomije i bezbednosti u celom Zapadnom Balkanu“, kazala je Milić.

S druge strane, Lazar Rakić smatra da dva društva na Kosovu (srpsko i albansko) i dalje nisu, kako kaže, sposobna da sagledaju i reše međusobne probleme.

 „Možemo da se setimo nekih tehničkih sporazuma koji su postignuti u prošlosti poput sporazuma o katastru ili sporazuma o matičnim knjigama. Kasnije, implemetacija tih tehničkih sporazuma je bila opstruisana zarad nekih političkih tokova koji su tekli, tako da u tom smislu nisam potpuno ubeđen da će ta impementacija biti i uspešna“, kazao je Rakić.

Jelena MIlić kaže da se pregovaračke strane i Prištine i Beograda stavljaju u nemoguću  situaciju, a to je, prema njenim rečima, nametanje biranja između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije.

„Očito je da mi trenutno biramo između SAD-a jedne administracije i Nemačke. Rekla sam da ne bih bila u koži srpskog pregovaračkog tima. Ali,  ako bi me neko pitao ako bi Srbija bila prinuđena da bira, ja bih izabrala Sjedinjene Američke Države. Niko u Evropi nije ušao u Evropsku uniju bez pomoći i podrške Sjedinjenih Američkih Država“, podseća Milićeva.

Rakić ističe da politički status Kosova može da se reši jedino uz, kako kaže, nepopularno rešenje o kome se toliko govorilo, a to je razgraničenje uz eksteritorijalost srpske kulturne baštine.

 „Ukoliko to nije na stolu, onda do rešenja političkog statusa neće doći,  jer je jednostavno Vučić, ma koliko bio sposoban da sprovede stvari u Srbiji, a sada trenutno jeste jak,  nijedan političar u Srbiji ne može politički da preživi priznanje Kosova u ovim granicama.“, kazao je Rakić.

S druge strane, Jelena MIlić iz Centra za evroatlantske studije smatra da Srbija ne treba da prizna bilo šta i da ne treba da žuri.

 “Vučić bi preživeo, ne bi preživela politika i kompromis o Kosovu i Evropska unija, pao bi ugao oko Evropske unije i evropskih integracija i kad bi pala vlada i kad bi se sutradan raspisali novi izbori reklo bi se - EU nije htela da nas sasluša, minirana je inicijativa SAD-a, sada smo na svu sreću vodili paralelno pametnu politiku jačanja odnosa sa Rusijom i Kinom”, kazala je MIlićeva.

U emisiji su predstavljeni i rezultati ankete prema kojoj je na pitanje  da li će se u Vašingtonu 27. juna potpisati bilo kakav sporazum između Beograda i Prištine, 71 odsto odgovorilo je da smatra da neće doći ni do kakvog potpisivanja bilo kakvog sporazuma, dok 29 odsto smatra da će neki sporazum ipak biti postignut

Izvor: Medija centar Čaglavica

Video