Negiranje zločina postao javni diskurs

Izvršni direktor nevladine organizacije Integra Kuštrim Kolići rekao je u emisiji Sporazum da je zabrinjavajuće što postoji takozvani “vrh“ problema između Kosova i Srbije, koji se odnosi na kulturu negiranja zločina. Ta kultura je prema rečima Kolićija došla do izražaja, posebno u javnom diskursu, bilo od strane političara ili od strane ljudi koji čine javno mnjenje.

„To je jedan od najužasnijih i zastrašujućih elemenata za mene, jer je kultura negiranja  završna faza pre iniciranja nekog drugog konflikta i to je zaista zabrinjavajuće. Građani, generalno vole pravdu, sve dok se ne stvaraju nijanse koje izražavaju etničke elemente i tu izbijaju na površinu razlike u mišljenjima koja imaju jedni prema drugima. Zabrinjavajuća je još i činjenica da su mladi, koji nisu možda ni doživeli rat i aparthejd Mioševića na Kosovu, koji možda nisu direktno žrtve, puni mržnje i nacionalizma. Ne zaboravimo da Kosovo ima puno mladih i da to  dolazi sa svih strana: iz medija, škola, javnosti, porodice. Dakle, alternativni izvori su minimalni i beznačajni za većinu mladih, u ovom slučaju govorim za Kosovo“, rekao je Kolići. 

Govoreći o Specijalizovanim većima Kosova Kolići je kazao da je od samog osnivanja ovog suda  u kosovskoj javnosti bilo puno „buke“, posebno od strane političara kojima je, kako kaže, glavni cilj bio da umanje njegov  kredibilitet. 

„Koristili su to za interne političke debate, kako bi optužili jedni druge,  jer su imali ideju da ko god kudi Specijalni sud može imati veću naklonost javnosti na Kosovu. Na žalost, ova institucija nema dobar ugled kod građana Kosova i zbog tog imidža naši političari su se poigrali sa ovim osećanjem, što im je donekle uspelo. Ko god je spomenuo Specijalni sud, većina je to učinila u negativnom kontekstu i to definitivno nije pomoglo procesu rada ovog suda, jer je teško funkcionisati, raditi i sprovoditi aktivnosti jedne institucije koja nema dobar ugled kod većine građana. Ne verujem da je ovo moglo uticati na unutrašnji rad tamošnje institucije, koliko je moglo imati uticaja na urušavanje ugleda kod kosovske javnosti“, kazao je Koljići.

Na pitanje zašto je Specijalizovanom tužilaštvu trebalo toliko vremena da podigne prve optužnice programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava u Beogradu Ivan Đurić je kazao: 

 „Ja sam sklon tome da verujem iz razloga što poklanjam poverenje tom tužilaštvu da je bilo potrebno vreme da se naprave, optužnice koje će moći da opstanu na sudu. Bilo je naravno i političkih raznih pritisaka, bilo je i promene na vrhu tužilaštva, ali želim da zastupam to optimistično stanovište da je tužilaštvo zapravo uzelo sve vreme koje mu je trebalo, kako bi moglo da podigne jake optužnice koje će preživeti test odbrane. Ako je to slučaj mislim da je vredelo godinu ili dve, koliko smo možda izgubili u tom procesu zato što se plašim da u ovoj atmosferi gde se preispituje rad suda i pre nego što je počeo da radi, da bi neke, da tako kažem, klimave optužnice mogle da imaju zapravo mnogo veći kontra efekat od nekog pozitivnog efekta na društvo“, rekao je Đurić.

U emisiji je bilo reči i o nestalim i kidnapovanim licima tokom ratnih sukoba na Kosovu. Kuštrim Koljići  smatra da se pitanje nestalih koristi u političke svrhe.

„Pitanje nestalih se zloupotrebljava od strane svih političkih stranaka. Konkretno, na primer, na Kosovu se spominje brojka od 1639 nestalih, odnosno preko 1600 lica. Obično se nastoji da se ova brojka prikaže kao da se radi samo o jednoj etničkoj zajednici, odnosno u ovom slučaju albanskoj. Niko nema smelost da kaže da se u ovih 1600 ljudi nalaze i građani koji ne pripadaju albanskoj etničkoj zajednici, da ima Roma, Srba i ostalih“, rekao je Koljići, dodajući da veruje da će  pitanje nestalih lica  biti tema razgovora u Briselu, ali da njegova očekivanja nisu velika.

Ivan Đurić mišljenja je da je proces pronalaska nestalih i kidnapovanih lica spor  iz razloga što se od institucija Kosova i Srbije zahteva krivična odgovornost.

 „Sakrivanje tela je zločin i on vodi negde u državni aparat, zbog toga je taj proces tako spor, jer on zahteva jednu ogromnu političku volju da se,  onog trenutka kad se otkriju nestali otkrivaju se i zločini. to je ta velika teškoća. Zato od silnih i brojnih najava da će se zajednički raditi na pitanju nestalih tražimo više posvećenosti i iskrenosti u tom poslu”, kazao je Ivan Đurić. 38:16

Putem video linka u emisiju “Sporazum” uključila se i portparolka Specijalizovanih veća Kosova u Hagu  Angela Grip koja je govorila o aktuelnim procesima koji se protiv optuženih kosovskih Albanaca vode u Hagu. Ona je istakla da se žrtve zločina  za koje se terete osumnjičeni, protiv kojih su podignute optužnice,  još uvek mogu prijaviti Specijalizovanim većima za učešće u postupcima.

Video