"Sporazum": Dve krize na Kosovu, korona i politička

Na Kosovu postoje dve krize, korona i politička kriza, smatra viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber. Sa njim se delimično slaže dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić, koji misli da je situacija sa epidemijom koronavirusa "sve poremetila". Profesor studija Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu Fljorijan Biber kaže da je na političkoj sceni Kosova puno toga nejasno.

U novoj emisiji, gosti "Sporazuma" su iz Berlina, Brisela i Graca govorili o aktuelnoj krizi izvršne vlasti na Kosovu u vreme pandemije koronavirusa i njenom doživljaju u centrima političke moći na zapadu.

Profesor Fljorijan Biber je rekao da su rušenju vlade Aljbina Kurtija doprineli Amerika i stari kadrovi drugih političkih stranaka na Kosovu.

“To nije prvi put da se američka administracija meša u unutrašnji politički proces na Kosovu, da podsetim na izbor predsednika pre nekoliko godina. Ima dosta tih angažmana, kako ambasadora, tako i nekih drugih ljudi iz administracije, ali ovo je bio možda najveći udar američke vlade na vlast na Kosovu. Takođe, nije bio u saglasnosti sa Evropskom unijom. Američka vlast je svu podršku dala predsedniku Hašimu Tačiju, a Evropska unija, ne u tolikoj meri, podržala je vlast Aljbina Kurtija”, kazao je Biber, dodajući da je "na političkoj sceni na Kosovu puno toga nejasno".

“Bitno je to što novi izbori sada nisu mogući i neće biti mogući za jedan duži vremenski period. Meni se čini da će biti jako teško napraviti vladu koja će imati većinu. Mnogo je lakše srušiti vladu nego napraviti novu. Bez mogućnosti održavanja izbora, malo je nejasno kakav će ishod biti”, kazao je Biber.

Viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber smatra da na Kosovu postoje dve krize.

“Jedna je korona kriza, a to je i svetska kriza koja je svuda na svetu u žiži javnosti. To je i jedina stvar kojom se vlade i političke elite globalno bave. Na drugoj strani je politička kriza. Čini se da imamo inverziju političke krize na prvom mestu i korona krizu koja je više instrumentalizovana, kao što je ispalo oko proglašenja, odnosno neproglašenja vanrednog stanja, koje je našlo svoj epilog na Ustavnom sudu krajem marta”, naveo je Veber.

Dopisnik Radio Televizije Srbije iz Brisela Dušan Gajić je mišljenja da je "situacija sa epidemijom koronavirusa sve poremetila" i dodao da je pred narodom sada period neizvesnosti i konfuzije.

“Pretpostavlja se da imamo dve konkurentske politike zapada u odnosu na dijalog Beograda i Prištine. Evropska politika tek treba da se profiliše, da postane očiglednija i javna. Ona je dosta ambiciozno najavljivana. Sam novi visoki predstavnik je to vrlo izražajno naglašavao kao jedan od svojih prioriteta. Delovalo je zaista da u okviru tih najava o novoj geopolitičkoj Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji pitanje Beograda i Prištine deluje kao logičan teren na kom će Evropa pokazati da je suverena, odnosno da je u stanju da bude nekakv geopolitički igrač”, kazao je Gajić, podsećajući na "kratak vek" Kurtijeve vlade.

“To je u mesecima iza nas kreiralo neku vrste neizvesnosti i nije bilo jasno kojim putem zapravo može da ide politika Evropske Unije prema Kosovu, ali i očekivani nastavak dijaloga. Najpre u periodu do izbora, pošto je bilo nemoguće voditi ozbiljnu politiku za vreme izborne kampanje, a onda je usledio jako dug i neizvestan period formiranja vlasti na Kosovu. Čekalo se na to da bi se videlo koji će biti sledeći koraci. U međuvremenu je paralelno trajalo formiranje briselske administracije, došao je na svoje mesto novi visoki predstavnik Žozep Borel, ali smo i dalje imali neku vrstu vakuuma na Kosovu”, rekao je Gajić.

Veber napominje da će se "tek kasnije videti prave posledice pandemije koronavirusa".

“U nekom smislu, ta pandemija razgolićuje tu populističku politiku. Kada je ugrožen život, tu nema priče ni spinovanja. Ja bih rekao da je prerano proceniti dokle će to ići. Prednost Kosova jeste što imamo jedan viši stepen političkog pluralizma”, istakao je on.

Gajić je ocenio da novonastala situacija daje određenu vrstu predteksta za spoljnopolitičke ili geopolitičke zaokrete.

“Stvara novu situaciju u kojoj neke stvari koje nije bilo moguće javno izgovoriti pre mesec ili dva, sada je to moguće. To vidimo i na primeru Srbije, da se uticaj i vrednost evropske orijentacije, koja je ipak bila nekakva spoljnopolitička paradigma dvadeset godina unazad, čini mi se da se dovodi u pitanje u nekom poslednjem periodu. Ono što nije bilo prihvatljivo govoriti, sada postaje”, naveo je Gajić.

Imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine prema mišljenju Bibera ima svoje prednosti, ali i mane.

“Prednost je da bolje poznaje region od drugih diplomata koji su bili mogući kandidati. Mana je sama činjenica da je dosta dugo bio u regionu i zna da ima otpora, ima i kritičara koji misle da on nije uvek neutralan. Njegov mandat u BiH je završen prilično neuspešno”, podsetio je Biber.

S druge strane, Bodo Veber smatra da Lajčak, ako se uzme u obzir njegovo poznavanje regiona, nije dobar izbor. Po njemu, to pokazuje “nedostatak odlučnosti od strane Evropske unije”.

Video