''Sporazum'': Da hipoteka zločina pređe kod onih koji su ih činili

Da li je kosovska javnost spremna da se suoči sa suđenjem nekih od komandanata bivše Oslobodilačke vojske Kosova? Kako, posle iskustva sa Haškim tribunalom, na Specijalni sud za ratne zločine gledaju Srbi i Albanci na Kosovu i koliko kažnjavanje odgovornih doprinosi procesu normalizacije odnosa i pomirenju, govorili su civilni aktivisti iz Prištine Nora Ahmetaj i Bekim Bljakaj, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović i advokat Nebojša Vlajić.

Specijalni tužilac za ratne zločine na Kosovu Dejvid Švendiman izjavio je nedavno za britanski "Gardijan" da je primoran da napusti tu funkciju "u kritičnoj fazi". On je naveo da je više od godinu dana tražio od Stejt dipartmenta da se izjasni o budućnosti suda, ali da je iz Vašingtona stiglo samo obaveštenje da mora da napusti svoju poziciju do aprila.

"U diplomatskoj praksi, to što je on dobio, znači otkaz. To sam tako shvatila", smatra osnivač Centra za istraživanja, dokumentaciju i publikacije Nora Ahmetaj i dodaje:

"Isto sam shvatila i da je to rekonstrukcija nekakve javne politike Stejt dipartmenta, ili ja volim u to da verujem. Vidim da ima raznih teorija zavere, kao 'sad će to da se oduži do veka', 'ima tu političke pozadine'... Ja ne volim te konsiprativne priče kojima smo na Balkanu vrlo skloni. Mislim da treba da sačekamo, da vidimo šta će zaista da se desi", rekla je Nora Ahmetaj.

"Kosovo može samo da profitira zbog otpočinjanja procesa pred Specijalnim sudom", smatra Bekim Bljakaj.

"Kosovsko društvo mora da zna istinu o navodima u izveštaju Saveta Evrope koji su napisani od strane Dika Martija. Mi, kao društvo, moramo znati šta je zapravo istina. Žrtve imaju pravo da vide pravdu, da dobiju reparaciju. Sve zajednice na Kosovu, ali u Srbiji, bi trebale da budu zadovoljne radom ovog suda. Mi ćemo saznati istinu, a hipoteka zločina će konačno otići kod onih koji su zločine činili, a ne da lebdi u vazduhu i da mi imamo predrasude jedni prema drugima. 'Ovaj je počinio, ne onaj je, ne, svi oni, svi mi'... Vrlo je bitno da se tačno zna ko je počinio zločin", naveo je direktor Centra za humanitarno pravo u Prištini Bekim Bljakaj.

"Još 1652 osobe se posle ovih sukoba vode kao nestale", podsetio je predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović.

"U cifri od preko 11 hiljada žrtava je najveći broj civila. Najveći je broj ljudi koji su se, jednostavno, našli negde na putu nekih razularenih grupa i onih koji su počinili teške zločine. Nije to bio sukob oružanih formacija na frontu, gde onaj ko uzme pušku može da ubije i bude ubijen, znam da ovo zvuči grubo, ali je tako. Ovde su civili žrtve, oni koji najčešće nikome nisu ništa krivi bili", rekao je Odalović.

"Najbolja stvar koja se može naučiti od Haškog suda je to da više nijedan (sud) ne treba tako da radi", kazao je advokat Nebojša Vlajić.

"Ne treba držati čoveka 13 godina u zatvoru, pa ga na kraju osloboditi. Ovaj novi sud ne sme da traje 24 godine kao što je trajao onaj prvi sud, Haški. To mora da bude ekspeditivno, da žrtve dobiju pravdu, da krivci dobiju kaznu. Taj sud ne treba da ima nikakve druge uzvišene ciljeve. Neka uradi to, to je fukcija suda, da kazni krivce i da satisfakciju žrtvama, a da to ne traje beskonačno i da se postupci ne zloupotrebljavaju. I da svedoci budu zaštićeni", zaključio je Nebojša Vlajić.

Novi ''Sporazum'' možete pogledati OVDE.

Video