U 449.emisiji Slobodno srpski gostovao je viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber. U intervjuu Budimiru Ničiću on je izmeštanje spomenika Srbima poginulim u ratovima od 1912 do 1918.godine na Pravoslavnom groblju u Prištini ocenio kao „nespretan gaf“ Francuske i Nemačke Ambasade na Kosovu. Kaže da su istorija i pomirenje „škakljiva stvar“ i da su prethodno morale da budu obavljene ozbiljne konsultacije, ako je uopšte i postojao neki objektivan razlog za izmeštanje spomenika.

„Ja bih na mestu savetnika dveju Ambasada (Francuske i Nemačke)  makar savetovao da se oformi neka komisiju koja uključuje i albanske i srpske istoričare, da uključuje zajednicu i Srpsku pravoslavnu crkvu, tako da tu ostaje puno pitanja. Na kraju krajeva kad je to Pravoslavno groblje, što se nisu konsultovali sa pravoslavnom crkvom“.

Veber smatra da će ovo ostati izolovani slučaj i da se nešto slično zbog medijskih i kritika na društvenim mrežama neće više događati.

„Pošto smo videli da su za 24 sata oni (Amabasade Nemačke i Francuske)  neki preokret napravili, pošto su dobili kritiku od strane srpske zajednice na Kosovu, imam utisak i nadam se da to neće biti presedan, nego lekcija iz koje će se nešto naučiti. Da li će uslediti neko izvinjenje to ćemo videti“.

Francusko-nemački plan, inicijativa sa pogrešnim konceptom

Govoreći o francusko-nemačkom, odnosno evropskom planu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, Veber smatra da je to „pogrešno koncipirana inicijativa“, koja je osuđena na neuspeh i da se to pokazalo još 14.09.2023. godine na „neuspelom sastanku“ Vučića i Kurtija u Briselu, ali i posle dešavanja u Banjskoj deset dana kasnije.

„Vidimo da se kroz dešavanja u Banjskoj, umesto da se saberu ovi zapadni autori, a to su Evropska unija, ali to jeste i SAD, oni još žešće nastavljaju svojim putem“.

Taj put je prema mišljenu Boda Vebera između ostalog i insistiranje na Zajednici srpskih opština, za koju su zemlje Zapada izradile nacrt statuta, a koja je, po njegovim rečima, već osam godina glavna prepreka dijalogu.

Veber je naveo da je Srbija svesna da je ZSO deo statusnog pitanja i da je prihvatanjem Briselskog sporazuma 2013. godine, ona “de facto” priznala Kosovo.

Kaže da se pogrešnim delovanjem Zapada, došlo do situacije da ZSO sve vreme služi za manipulaciju, kako Beogradu, tako i Prištini, koja je u taj proces uključila i Ustavni sud i time zatvorila put za sprovođenje tog sporazuma.

Veber smatra da posle događaja u Banjskoj 24.septembra Zapad „malo drugačije“ gleda na Beograd, ali da generalno nije korigovao svoj planirani put. Smatra da se i u slučaju Banjska, evropski plan pokazao kao neuspešan.

“Imamo jednu godinu nemačko-francuske inicijative, pregovore i vidimo jednu stvar koju nikad u dijalogu nismo videli. Uvek kad su bili pregovori o nekom sporozumu, to je uvek dovodilo do deskalacije, nikada do eskalacije”.

Veber smatra da Zapad nije smeo da dozvoli da, kako je rekao, Vučić naredi Srbima na severu da napuste institucije, posebno pravosuđe i policiju, što je po njegovom mišljenju “naveće dostignuće aprilskog sporazuma (Brisleski sporazum od 19.04.2013) i uopšte političkog dialoga.

“Mi smo vraćeni na stanje pre političkog dijaloga i videli smo da je to tačka teškog povratka, tako da cela dinamika eskalacije koja je nastala posle, vodila nas je do Banjske. To je po meni osnovna greška Zapada, da se dozvolilo da se to uradi. Uz to, očigledno, samim tim Srbima koji su napustili institucije obećavaju se neke stvari od strane Beograda i Srpske liste, koje vode u secesiju severa i koji su bili teško prevareni. Znači, to je zaista vodilo do jednog nivoa eskalacije, što mi u celoj istoriji dijaloga nismo imali”.

Izbori ubijaju sporazume

Predstojeći parlamentarni izbori u Srbiji, ali i izborni proces u Evropi i SAD naredne godine će, po rečima Vebera, ne samo usporiti dijalog Kosova i Srbije i sprovođenje postignutih sporazuma, već će i „ubiti“ najvažnije sporazume.

„Imamo još četiri nedelje do izbora u Srbiji, u tom periodu ne može se ništa desiti. Onda smo videli oprobani recept, on (Vučić) će odugovlačiti koliko može, četiri – pet meseci formiranje vlasti i onda smo blizu evropskim parlamentarnim izborima, pa letnje pauze i na leto odoše gospodin Borelj i gospodin Lajčak i onda smo blizu večnom snu gospodina Vučića da se vraća gospodin Tramp. Prema tome, po meni taj proces je već sada mrtav, uprkos ubrzavanju posle Banjske. Mi smo vrlo blizu postizanja cilja Beograda i Prištine, ali pogotovo Beograda da se praktično taj proces implemetacije toliko odugovlači dok sporazum ne bude mrtav“.

Međutim, Veber smatra da dijalog nema alternativu i da je po njegovom mišljenju rešenje za izlazak iz ove situacije „vraćanje dijaloga na svoj pravi put“ koji je i planiran.

„Dijalog se treba pri ovim inicijativama vratiti tamo gde smo bili, a nismo u realnosti radili. To jeste jedno ozbiljno strateško fundimentalno resetovanje dijaloga kao pregovora o nečemu što smo imali, ali to nije bilo suštinsko. To  su pregovori o konačnom i sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu u kojem se ne bi baratalo o nekom “de facto” priznanju, nego na kraju i za formalnim priznanjem Kosova, u kojem bi se sve u paketu rešilo, u kojem ne bi bilo nekih međukoraka koji opet nude stranama neki put,  a da se opet podriva ovo na šta su formalno pristali“.

Izveštaji o napretku Kosova i Srbije identični

Komentarišući izveštaje Evropske komisije o progresu Kosova i Srbije Veber ocenjuje da je zanimljivo to da je deo u izveštajima koji se odnosi na dijalog Beograda i Prištine potpuno identičan.

„Nigde se Evropska komisija ne usuđuje da kaže koliko je ko kriv i to zaključujem iz toga da je Evropska unija kroz celu godinu označavala Prištinu kao krivca, a ne Beograd, da je čak i uvela sankcije. Ono što se pominje u izveštaju zaista deluje neodgovorno, jer ako vi imate izveštaj koji zaključuje da je došlo do značajnije eskalacije od novembra prošle godine preko maja do Banjske, i onda ne kažete ko je koliko odgovoran, koja strana, dole samo pišete da je jedna strana dobila sankcije...Tu se vidi sva beda tog odnosa kojim se krivi Priština, ne krivi se naša strana (Zapad), ne krivi se Beograd, samo se krivi Priština i ništa se nije rešilo“.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i rastu raspoloženja građana protiv učlanjenja u EU, Veber je naveo da najveću odgovornost za stanje demokratije u Srbiji snosi upravo EU.

„Mi smo kroz deset godina trgovali pitanje demokratije u Srbiji za dijalog, a pošto to nismo strategijski radili ostali smo praznih ruku i na jednoj i na drugoj strani. Na neki način smo postali saučesnici u toj autoritarno-autokratskoj transformaciji pod Vučićevom vlašću, što je bez presedana čak i odnosu na Miloševićev režim i imamo taj probem koji se ogleda i u tim izveštajima da praktično gospodin Vučić nas, Evropsku uniju, zanosi već pet do sedam godina da i dalje priča o tome da hoće u Evropsku uniju. Na drugoj strani imamo situaciju koju mi znamo da Srbija sa ovakvom vlašću, sa ovakvim ukidanjem demokratije, vladavine prava nikad neće biti spremna. Sve više, maksimalno se udaljava od Evropske unije i tako nikad neće ući“, rekao je Bodo Veber u emisiji Slobodno srpski.