Direktor Agencije za statistiku Kosova Avni Kastrati rekao je u emisiji Slobodno srpski da je popis koji je na Kosovu počeo 5.aprila obavezan ne samo za one građane koji poseduju kosovsko državljanstvo i kosovsku ličnu kartu, nego za sve koji se tu nalaze.

„Svaki građanin koji živi na Kosovu treba da da podatke za njega i njegovu porodicu, ako ne da onda će biti kazni za svakog, ne samo za porodicu. Po osobi je kazna oko 2.000 evra najviše“, kaže Kastrati i dodaje da onaj koji u vreme popisa ne bude fizički na Kosovu treba da ostavi podatke svojoj porodici da ga oni popišu.

Povodom poziva Srpske liste i drugih političkih partija Srba sa Kosova da Srbi ne učestvuju na popisu, Kastrati kaže da niko nema pravo da poziva na bojkot popisa.

“Ako je Srpska lista izašla u javnost i rekla da se popis bojkotuje, oni će biti kažnjeni, jer ne postoji izbor, ti ne možeš da kažeš ja hoću, ja neću”, kaže Kastrati ponovivši da ne postoji mogućnost odlaganja popisa za neki drugi datum.

U slučaju da se Srbi ne popišu, radiće se procene posle šest meseci.

“Ako nisu popisani, mi ne možemo reći koliko je ljudi registrovano. Mi ćemo posle reći procenu. Procena će biti posle 6 meseci. Ali kada ljudi ne učestvuju u popisu, mi ne možemo reći koliko Srba živi”, rekao je on.

Na pitanje voditelja koliko su građani Kosova, a posebno Srbi, informisani o samom popisu, direktor Agencije za statistiku Kosova, koja organizuje popis, kaže da su postojale kampanje na društvenim mrežama, a i da je bilo nekih video animacija.

“Mi smo iskoristili sve instrumente za kampanju, i preko poruka, i preko društvenih mreža, i video, i konferencije. I sve smo to iskoristili u periodu od skoro dve i po godine”, tvrdi Kastrati.

“Ako odete u grad i pitate da li znate da je sutra popis, pojedinci će reći nisam čuo. Ali mi ne možemo svakom pojedinačno da kažemo. Eto danas sam bio u dve srpske medijske kuće i dao sam neke informacije. Takođe ima još dve nevladine organizacije iz srpske zajednice, one bi trebalo za tri dana da budu u mestima gde živi srpska zajednica. Mislim da je bilo puno informacija, ali ne možemo svakom pojedinačno da kažemo”.

Popisom je predviđen i upitnik o posledicama oružanih sukoba 1998. i 1999.godine, što po njegovim rečima ništa ne treba da bude čudno iako je prošlo 25 godina od njihogovog prestanka.

“Kad smo ubacili ta pitanja videli smo to od nekih drugih zemalja. Sve zemlje koje su imale kao Kosovo neki rat ili konflikt imaju ta pitanja. Na primer Hrvatska je dva puta imala ta pitanja 2011. pa opet 2021“, rekao je Avni Kastrati gostujući u Slobodno srpski.