Slobodno srpski, 26.04.2021. - Izvršni direktor Kosovske fondacije za otvoreno društvo Ljuan Šlaku koji je i ekspert za zaštitu životne sredine, kazao je u emisiji Slobodno srpski da je kompletan proces izdavanja dozvola za izgradnju mini hidrocentrala na Kosovu koruptivan. Šlaku se posebno osvrnuo na izgradnju mini hidrocentrala u opštini Štrpce u kojoj su dve napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, odnosno zaštićene zone.

„Problem je napravila administracija. Bilo koja vlada da je bila, administracija je ta koja je davala dozvole, a pitanje je da li imaju sve moguće dozvole. Kada uđemo u tu priču postaje veoma teško da se pronađe samo jedno mesto koje je dovelo do ovakve situacije. Zamislite dve (mini hidrocentrale ) su napravljene unutar teritorije nacionalnog parka, koji je zaštićena zona. Kad se kaže „nacionalni park“ tu je zaštita 100%, a dve najveće hidrocentrale upravo tu niču“, upozorava Šlaku.

Ističe da je civilno društvo u više navrata pregledalo celokupnu dokumentaciju koja se odnosi na dozvole koje su izdala određena ministarstva i druge institucije i opisao do čega se došlo.

„U toj dokumentaciji, ako ideš dalje i pitaš ih zašto ste dali tu integralnu ekološku dozvolu, oni vam kažu „pa doneli su dokumentaciju“. I to je tačno. Ako bi želeli ovako da  gledamo, kažu moraju da daju jer su doneli (dokumentaciju). A koju dokumentaciju? Dokumentacija je studija  kojom oni dokazuju da se ništa loše neće raditi da bi se ekološka situacija pogoršala. Međutim, kad pogledaš tu studiju vidiš gde je problem. Postoji jedna, hajde da je nazovem čak i „mafija ekologa“, mojih kolega, koji otprilike kažu „samo ti plati, napisaćemo ti šta god hoćeš unutra“, koji su ustanovili u 30-50 stranica da ništa ugradnjom tih cevovoda neće biti problematično. E sada, kako je nastala grupa tih ljudi koji imaju licence za rad i za pisanje ovakvih studija i čega god se dotakneš videćeš da je to koruptivno do kraja. Oni koji su davali licence su koruptivni, oni koji su preuzeli da pišu ovo su koruptivni, jer uzimaju pare za to. Koruptivni su i oni koji kad dobiju studiju, pročitaju je, odnosno možda i ne razumeju ništa od toga, a na bazi toga daju dozvolu za dalje. Čitav sistem, kao takav, od prvog poteza kada traže dozvolu, do poslednjeg, je korumpiran na neki način. Korumpiran time što neka para „uleti u igru“ ili korumpiran zbog toga što nema dovoljno znanja da se jednostavno proceni da je to veoma loše“, smatra Šlaku.

Ocenjuje da je na ekološkom časovniku vreme na Kosovu „oko 12“.

„Mi imamo tu nesreću da je struktura naša takva da imamo dosta postrojenja koja rade na fosilne izvore, na ugalj. Mi smo se dičili do pre petnaestak godina da imamo najviše uglja po glavi stanovnika u svetu i ljudi su hteli da vide samo ono dobro što proizilazi iz toga. Neke prednosti imamo, jer imamo 14 milijardi tona lignita, a onda su ministri požurili da to iskoriste i prevedu na svoj politički jezik: „bićemo šampioni, bićemo izvoznici energije, bićemo šampioni proizvodnje struje na čitavom Balkanu. U poslednjih desetak godina izdešavalo se puno stvari, u vezi sa situacijom sa globalnim zagrevanjem . Onda je evropska zajednica kao takva unela u svoje razvojne politike jednu bitnu stvar koja se zove „Europe Green Deal“, veliki evropski zeleni sporazum i ona je tačno odredila i rekla- mi se ne šalimo, mi tražimo da sve zemlje koje su članice evropske zajednice do 2030. dodine za 55 odsto smanje dotok odnosno emisiju zagađivača uzročnika efekta staklene bašte, drugim rečima, to je karbon dioksid“, kaže Šlaku.

Prevedeno na naš jezik to bi značilo zatvoriti sve termoelektrane, sve one koje rade na fosilne izvore, a na Balkanu bi to značilo zatvoriti sve elektrane od kojih se snabdeva energijom i Kosovo, i Srbija, i Bosna. Albanija ih nema jedina jer nema uglja, ni Makedonija.

„U vremenu kada se na Balkanu uveliko planira gradnja novih termocentrala, a takva je situacija i na Kosovu, mi otprilike dobijamo neki prvi karton iz evrospke zajednice koja kaže - nemojte da žurite, jer ako želite da budete deo evropske zajednice mi nećemo to tolerisati. Kada svima kažemo da moraju da zaustave proizvodnju, vi planirate nove termoelektrane, a osam novih termoelektrana je planirano da se izgradi na Balkanu. U Srbiji dve, na Kosovu jedna, u Bosni dve, Makedonija i tako dalje, čak se i Albanija dosetila da ima nešto malo uglja tamo kod Vljore i oni bi malo doprineli tom opštem haosu oko zagađenja“, kazao je Šlaku.

Na pitanje da od jedan do pet oceni kako se građani Kosova odnose prema životnoj sredini, Ljuan Šlaku bi dao slabu dvojku.

„Ono što fali i ono ljudi odmah vide je urbana higijena, odnosno higijena svih mesta gde živimo i tu padamo. To je stvar koju ne možemo popraviti samo jednim dobrim zakonom ili edukacijom. To traje, trajalo je i traje svuda u svetu, a edukacija poboljšava ponašanje ljudi uopšte i u okolini gde oni žive“, rekao je Ljuan Šlaku u emisiji Slobodno srpski.

Video