DRAČ, 21.jun - Politički analitičar Bodo Veber iz Berlinskog saveta za politiku demokratizacije izjavio je u emisiji Sporazum da su pokušaji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanueala Makrona da vrate pregovarače iz Beograda i Prištine za sto zapravo put oživljavanja Briselskog dijaloga. Dijalog je u svojim prvim fazama bio zasnovan na priznavanju realnosti i nije se ticao statusnih pitanja, bez implicitne obaveze da Srbija prizna nezavisnost Kosova, ali se od 2015.godine taj princip izgubio.

 

„Proces je komplikovan manipulacijama iz Beograda i Prištine da odugovlače implementaciju Briselskog sporazuma. U isto vreme, glavni pregovarač EU (Federika Mogerini) nije shvatila da se ne smeju otvarati statusna pitanja, jer su ona već bila rešena. Sve to nas je vratilo u devedesete godine i koncepte etnoteritorijalizacije“, rekao je Veber.

 

Ne vidi alternativu dijalogu, ali „ono što smo videli u poslednje dve godine“ nije bilo u duhu dijaloga, nego njegova suprotnost, a faza u kojoj se sada nalazimo može se, po njemu, nazvati „pripremom preokreta“. 

 

Dušan Janjić iz beogradskog Foruma za etničke odnose izjavio je da je Briselski dijalog kakvog ga do sada znamo, vođen pod Ketrin Ešton i Federikom Mogerini odavno zamro. Ono što sada sledi sadrži pojam „obaveza“, a to je da ono što je preuzeto mora da se i uradi, a preostala pitanja, kojih ima mnogo, tek treba da dođu za pregovački sto, među kojima su i pitanje statusa i kontrole teritorije.

 

„To se može porediti sa vožnjom bicikla. Ako ne okrećete pedale, pašćete. Ako ste ušli u neki proces morate stalno da radite. Vrlo je opasno kada se ništa ne radi, započnete neke procese, a onda neko drugi preuzima stvar, a vi nemate kontrolu“, kaže Janjić.

 

Književnik i publicista iz Prištine Veton Suroi smatra da bi do obnavljanja dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Evropske unije moglo da dođe u drugoj polovini ove godine, ali da bi pripreme za njegov nastavak morale da budu mnogo ozbiljnije, kako bi imali i ozbiljnije rezultate.

 

„Sporazum kojem težimo mora da bude sporazum mira, koji stavlja tačku na konflikt i otvara ervopsku perspektivu za građane Kosova i Srbije“, ocenjuje Suroi. 

 

Međutim, ono što treba sada da se uradi je „uhvatiti bika za rogove“ i treba da budemo hrabri i da se suočimo sa problemima koje imamo pune dve decenije nakon rata.