BEOGRAD, 04.avgust - Potrebno je stvoriti političku osnovu za stvaranje zajednice srpskih opština usvajanjem statuta, što je moguće samo preko političkog dogovora i pregovora sa onom političkom snagom koja će biti okosnica buduće vlade u Prištini, izjavio je direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, navodeći da prosveta i zdravstvo ostaju u sistemu Srbije.Očekujem da učešće, sada legitimno izabranih predstavnika srpskog naroda u pokrajinskim institucijama, u velikoj meri doprinese da ono o čemu se do sada razgovaralo u Briselu postane predmet neposrednih razgovora nas i kosovskih Albanaca. Svako poštovanje prema naporima EU da se normalizacija unapredi, ali do prave normalizacije doći će tek onog momenta kada se o važnim pitanjima za život u Pokrajini budemo dogovarali sa Albancima bez posrednika, kazao je Đurić za list "Danas".On je istakao da bez učešća predstavnika Srpske liste ni sa političkog, a ni sa aspekta legitimiteta nije moguće formirati vladu u Prištini i podsetio da je Srpska lista podržala izbor Ise Mustefe za predsednika Skupštine Kosova.

Na pitanje zbog čega su Beogradu sada bliži Ramuš Haradinaj i Fatmir Ljimaj od Hašima Tačija, sa kojim je potpisan Briselski sporazum, Đurić je rekao da Srpska lista kao politička organizacija ima legitimno pravo da vodi razgovore o formiranju pokrajinske vlade sa svima."Oni su otvorili mogućnost da se razgovara sa predstavnicima one liste koja bude uspela da sakupi većinu u Skupštini Kosova. Uprkos kritikama, posle 15 godina došlo je do institucionalizacije našeg uticaja u Pokrajini i neposrednog učešća u političkom životu. Mislim da je to dobro, jer su sada i Albanci upućeni na dogovor sa nama i iz toga može biti samo dobra za našu zajednicu na KiM", rekao je Đurić.

Na konstataciju da za većinu Srba na KiM „crvena linija" posle koje sledi iseljavanje je integracija zdravstva i prosvete u kosovski sistem, Đurić je odgovorio da "prosveta i zdravstvo ostaju u sistemu Srbije"."To je međunarodni standard. Čak i ako ostavimo po strani neslaganja oko statusa, to je nešto što niko nikad ne može dovesti u pitanje. U narednom periodu trebalo bi više poraditi na osećaju sigurnosti i suštinskoj slobodi kretanja. I o tome ćemo morati da razgovaramo sa predstavnicima privremenih institucija", naveo je direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju.Na to kako komentariše ocene da Beograd na KiM sprovodi politiku CDU Angele Merkel, od uklanjanja barikade u severnom delu Kosovske Mitrovice do podrške Mustafi i Haradinaju, Đurić je rekao:"Veoma poštujemo gospođu Merkel i sve velike evropske i svetske političare, ali našu politiku vodimo samostalno i apsolutno niko ni sa Zapada ni sa Istoka neće Srbiji diktirati njenu unutrašnju politiku i njen odnos prema pitanju koje je od suštinskog značaja".

"Danas u politici Beograda prema KiM nikada nećete videti tragove nekog diktata, nego tragove dijaloga, traženja kompromisa, razgovora sa svima, uvažavanja činjenice da od 1999, nažalost, na terenu nema bezbednosnog i u velikoj meri civilnog prisustva Srbije, te je usled takvog nasleđenog teškog stanja naša politika proizvod naše težnje da u teškim okolnostima institucije Srbije i srpski narod opstanu i imaju što je moguće veći uticaj", rekao je on."Mi u ovom procesu želimo da nam međunarodna zajednica ne bude protivnik, nego partner i da veštom diplomatijom pridobijemo i one koji su najglasniji promoteri kosovske nezavisnosti u našoj borbi za zaštitu položaja našeg naroda na KiM. Naša politika nije politika slušanja i prihvatanja diktata, nego politika iznalaženja srpskog puta i budućnosti na KiM", zaključio je Đurić.Izvor: Tanjug.