Posle formiranja nove Vlade Kosova i ukidanja mera reciprociteta na uvoz robe iz Srbije odnosi Kosova i Sjedinjenih Američkih država su poboljšani, a otvoren je i put za nastavak dijaloga Beograda i Prištine, istakli su gostujući u emisiji “Sporazum” politikolozi iz Beograda i Prištine: Stefan Surlić i Agon Malići.

Politikolog Agon Malići kaže da je dijalog Kosova i Srbije jedan od glavnih prioriteta nove Vlade Kosova i da se na jesen može očekivati njegov nastavak. Smatra da su ekonomski oporavak Kosova i dijalog glavni pokazatelji na osnovu kojih će se proceniti, koliko će aktuelna vlada trajati. 

“To kažem, jer je verovatno da sa strane opozicije trenutno ne postoji interes za obaranje ove vlade i upravljanjem Kosovom u ovim okolnostima. Ko teži dugoročnijoj vlasti nema interes da preuzme vlast na Kosovu u ovakvim okolnostima, tako da će dijalog i ekonomija biti dve centralne teme sledećih meseci, možda i do proleća. Ipak, sve to, svakako, zavisi od načina kako će Vlada Kosova uspeti da upravlja sa ova dva pitanja”, rekao je Malići.  

Malići smatra da su odlukom Vlade Kosova o ukidanju recipročnih mera prema Srbiji, odnosi Kosova i Sjedinjenih Američkih Država počeli da se normalizuju.

“Tokom sledećih nedelja, u pogledu dijaloga, zahteva se angažman koji Priština, tj. Kosovo očekuje od SAD, kako bi one usmerile pritisak ka Beogradu da bi se pokrenuo proces u skladu sa očekivanjima. Na Kosovu je to da SAD nastave pritisak da se ovaj proces okonča priznanjem. U tom smeru, videli smo i izjavu američkog ambasadora za Koha Ditore, gde je on ponovio stav da Amerika očekuje da se proces okonča priznanjem. Vidim da je ova vlada na liniji, odnosno, da se vratila i sinhronizovala rad sa američkom administracijom”.

Politikolog Stefan Surlić smatra da su se se odnosi Vašingtna i Prištine, nakon formiranja vlade Avdulaha Hotija i ukudanja recipročnih mera, poboljšali.

“Mislim da idu uzlaznom putanjom i da je američka administracija, barem ona koja okružuje predsednika Trampa, zadovoljna što je ova vlada otklonila barijere za nastavak dijaloga, pre svega takse i recipročne mere i što nije postavila neki dodatni uslov, odnosno dovela do toga da Beograd sada nema nikakvog izgovora za odlaganje eventualnog procesa dijaloga”, rekao je Surlić.

Agon Malići smatra da su na Kosovu mogući i vanredni parlamentarni izbori, posebno ako se konačni sporazum između Srbije i Kosova bude smatrao štetnim po Kosovo. 

“Parlamentarna većina je nestabilna, mala. Demokratska stranka Kosova je rekla da mogu biti konstruktivni po pitanju dijaloga. Ali, to podrazumeva da sporazum, ako bude sklopljen i dođe do dogovora, da to bude nešto što ispunjava uslove, tj. nešto što je prihvatljivo za većinu stanovnika Kosova. Ova vlada neće biti dugog veka i ne verujem da će moći da prihvati sporazum koji se bude smatrao štetnim po Kosovo. Tu će ulogu igrati ta percepcija na Kosovu o američkim izborima u novembru i ko će biti pobednik tamo. Verovatno će to biti Džo Bajden, kome su šanse porasle. Kako se budemo približavali izborima, onda mislim da će percepcija o izbornom rezultatu u Americi igrati ulogu i u pristupu Vlade Kosova prema  dijalogu”, kazao je Malići.

Malići procenjuje da je nemoguće da finalni sporazum podrazumeva neku vrstu podele Kosova ili Zajednicu srpskih opština sa velikim i širokim ovlašćenjima, jer tako nešto ne može, kako je kazao, proći na Kosovu bez posledica.

“Ono što ja očekujem je,  ako dođe do sporazuma,  jedina vrsta koja će moći da se sklopi je sporazum koji ima elemente koje će predsednik Vučić u Srbiji moći da “proda” kao uspeh. Nešto simbolično teritorijalno, nešto simbolično u odnosu na autonomiju Srba. Jer drugačije Kosovo ni sa gospdinom Hotijem, a pogotovo ne sa gospodinom Kurtijem, čija se moć i potencijal povećavaju, ne bi prihvatilo sporazum koji prevazilazi Ahtisarijeve granice, jer bi to za Albance na Kosovu bio kompromis. To se često zaboravlja u odnosu na međunarodnu zajednicu. I u trenutku kada međunarodna zajednica od Kosova zahteva da se to prevaziđe onda se otvara sve. Otvara se ta mogućnost. Zbog toga smo i došli do teme promena granica, jer je tu balans kompromisa unutrašnje stabilnosti na Kosovu”, rekao je Agon Malići.  

Stefan Surlić smatra da će predsednik Srbije  Aleksandar Vučić za četiri godine možda i rešiti pitanje odnosa Beograda i Prištine, s obzirom na to da  postoji jak međunarodni pritisak da se taj proces okonča. Surlić ističe i da međunarodni akteri Vučića vide kao jedinog političara koji može da iznese finalni sporazum između Kosova i Srbije.  

“Sa stabilnom vladom pretpostavljam da Vučić neće bežati od odgovornosti, kao što je i sam nekoliko puta isticao - da kaže jasno građanima šta je na kraju rešenje, ukoliko do njega uopšte dođe, i šta jeste ishod dijaloga. Mi smo svedoci neke strategeije toplo-hladno koja dolazi iz Beograda. I vi ste u nekoliko navrata mogli da čujete Vučića, iako dijalog nije postao, kako nam predstoje teška vremena, kako ćemo morati da dođemo do određeog rešenja, kako u stvari on neće učestvovati u postizanju tog rešenja, da je on pokušao, ali je odustao i da sada ima dovoljno vremena da se čeka i da čeka predloge sa strane. Onda vidite kako se iz meseca u mesec te izjave menjaju, od toga da će to pitanje morati da se reši, do toga da on neće biti taj koji će to pitanje rešavati. Na kraju, ipak verujem da je međunarodni pritisak taj koji je ključan i koji je njega već odavno targetirao kao osobu koja ima dovoljno političke moći da iznese neki sporazum koji ga neće politički oštetiti”, rekao je Surlić.

U emisiji su predstavljeni i rezultati ankete prema kojoj je na pitanje da li očekuju da će nova Vlada Kosova nastaviti dijalog sa Beogradom,  69 odsto anketiranih odgovorilo da smatra da će biti nastavka dijaloga između nove Vlade Kosova i Beograda, dok 31 odsto ne misli da će dijalog biti nastavljen.

Video