Na Ibru ćuprija

Piše : Sara Ostojić

Kada je 1989. godine srušen Berlinski zid ceo svet je slavio. S druge strane, kada je 14. avgusta ove godine uklonjena barikada na glavnom mostu na reci Ibar, koja je godinama delila Severnu od Južne Mitrovice, začuo se odjek bombe.

Ima li razloga za strah? Da li je ova eksplozija samo izraz bunta i nezadovoljstva kosovskih Srba ili pak dokaz da je još uvek rano za ponovno otvaranje mosta?

Da bi se pronašao odgovor na ovo pitanje, neophodno je znati šta ovaj most znači Mitrovčanima. 

To je most koji spaja dve glavne ulice Severne i Južne Mitrovice. To je istovremeno most koji je bio poprište velikog broja međuetničkih incidenata. To je, najzad, most gde se odlazi nakon svake utakmice Srbija-Albanija, pa se sa obe strane reke okupi građanstvo, gađaju se kamenjem, pevaju se pobedonosne pesme, odnosno psuje se pobednik. Za Srbe, ovaj most je simbol otpora, za Albance on je prepreka za integraciju severa. A za strance je savršeno mesto za slikanje selfija dok se u pozadini naziru nalakćeni karabinjeri.

Niko nije verovao da će do uklanjanja barikada zaista doći, pa čak ni zvanični predstavnici vlasti.

 “Što se tiče ambicioznog plana da se most otvori u junu ove godine, ne verujem da će se to desiti, iako smatram da bi za srpsku stranu bilo bitno da se on otvori. Ja bih ga otvorio pa makar i na pet dana, jer bi to pokazalo inicijativu koja je Evropi bitna. Posle toga, ona bi se mogla preusmeriti u sopstvenu korist”, izneo je u aprilu ove godine svoje sumnje Nenad Rašić, poslanik Srpske liste u Skupštini Kosova.

Sličnog mišljenja bio je tada i Ivan Tomić, direktor Kancelarije za zajednice u Kabinetu premijera Kosova.

„S obzirom na naše dosadašnje iskustvo sa Briselskim sporazumima i datim rokovima da se on implementira, mislim da se to neće skoro desiti. Međutim, ova procena je doneta na višem nivou i u okviru dogovora samih gradonačelnika, tako da ću ja poštovati tu odluku”, rekao je on.

Ipak - sa minornim zakašnjenjem - most je otvoren. Uprkos svemu,  a pre svega nezadovoljstvu Srba sa severa. Dosad najveće istraživanje javnog mnjenja među pripadnicima srpske zajednice na Kosovu, rađeno od strane NVO Aktiv u maju ove godine, i ukazuje na to da čak 73% kosovskih Srba smatra da bi uklanjanje Parka mira na mostu preko Ibra negativno uticalo na bezbednosnu situaciju. Međutim, odluka je bila doneta i tog 14. avgusta ovaj most počeo je da živi svoj novi život.

„To je svakako nešto što je moralo da se desi, nezavisno od naše volje“, smatra Mitrovčanka Milica Radovanović. „Oni su to gore potpisali i dogovorili, tako da je bilo samo pitanje kada će se most otvoriti. I normalno je da ne možemo da živimo celog života pored Berlinskog zida između severa i juga. A da li je bilo potrebno da se most otvori? Nije, realno. Pored glavnog mosta, postoje još dva kojima se možemo kretati i kolima i kamionima. Tako da mislim da je to pitanje više političkog, nego praktičnog karaktera.“

Ipak, morate priznati da je neizmerno simpatično nazvati barikadu Parkom mira. Ne znam čija je to dosetka bila, da te 2014. godine zameni betonske barikade parkićem punim zelenila i nazove ga baš ovako – Park mira. Pa ko bi još bio lud da ruši tuje kojima se šalje poruka prijateljstva i pomirenja?

“Postoje ljudi, kako na severu, tako i na jugu Kosova, koji ne žele novi most, ljudi koji ne žele bilo kakvu vrstu normalizacije odnosa. Ali mi moramo preći preko toga”, smatra politički analitičar Nedžmedin Spahiju. “Trebalo bi da se borimo protiv takvih negativnih tendencija u društvu. A oni koji su na javnim funkcijama, i koji imaju moć, trebalo bi da budu najglasniji u toj borbi. Za punu slobodu kretanja nije neophodno samo funkcionalno sudstvo i policija. Potrebna je i izgradnja poverenja između zajednica.”

No dobro,cinici bi rekli: šta će nama mostovi... Ionako „ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća“. Eh moj Andriću...

Tekst Sare Ostojić je deo projekta "Mediji za sve" istraživačkog novinarstva koji TV Mreža sa svojim partnerima sporovodi u partnerstvu sa BIRN-om na Kosovu. Projekat "Mediji za sve" finansira Evropska komisija na Kosovu.