Kosovo je najsiromašnija zemlja kada je reč o izvorima čiste vode po glavi stanovnika i troši milione evra za prečišćavanje vode kojom se građani snabdevaju u vodovodnim mrežama. Zagađena voda sa Kosova prelazi i preko njegovih granica.

Podaci govore da zemlja ima samo 1.600 kubnih metara vode po glavi stanovnika, a prevladava zabrinutost da se voda zagađuje već u prvim koracima, kada izbije na površinu.

Posledično, većina vodovoda izgrađenih u zemlji mora ulagati u postrojenja za prečišćavanje i preradu vode, kako bi se voda učinila pitkom.

U 38 opština u zemlji postoje samo tri mala postrojenja koja prečišćavaju otpadne vode a njihov kapacitet ne prelazi 50 hiljada stanovnika. Ostatak kanalizacije za više od 1.7 miliona stanovnika Kosova završava u rekama.

Pokazalo se da je zagađenje vode pored finansijske štete nanelo i ozbiljnu štetu kada je reč o ljudskom zdravlju. Na stotine građana otrovano je prošle godine na području Dečana usled trovanja vode, dok u zemlji nema merenja u smislu tegoba i bolesti izazvanih zagađenom vodom.

Ova šteta nije merljiva čak ni po floru i faunu, imajući u vidu da ne postoje analize o posledicama zagađenja po životinje, ptice i biljni svet. U ovom trenutku nisu dostupna merenja koja bi ukazala na to koje reke su trenutno najzagađenije.

Ministarstvo životne sredine u svojim izveštajima smatra reku Sitnicu najzagađenijom, ali taj podatak osporava stručnjak Baton Begoli. Prema njegovim rečima, ovi podaci su zasnovani na merenju iz 1982. godine i trenutno nisu realni.

„Zatvaranje velikog dela industrije koja je delovala pre rata i sa druge strane otvaranje novih industrija, demografija, otuđenje vodnih dobara, izgradnja gastronomskih i turističkih objekata u blizini reka i jezera, prekomerno korišćenje vode, klimatske promene i puno drugih faktora. Dakle, moramo poboljšati mrežu za praćenje površinskih voda sa aspekta kvantiteta i kvaliteta, ali i funkcionisanje mreže za praćenje podzemnih voda. Bez ove procene koja bi pokazala da je reka x zagađenija od druge, radi se bilo o subjektivnoj proceni ili proceni zasnovanoj na dokumentima koji su već zastareli“, kaže Begoli.

Analiza vodenih tokova pokazala je da su većina reka na Kosovu zapravo sezonske reke, koje prevashodno zavise od atmosferskih padavina. Posledično, tokom leta opada vodostaj reka i njihovo zagađenje je veće.

Zagađenje reka kanalizacijom

Najveće zagađenje vode na Kosovu dolazi od neprečišćenih otpadnih voda. Takođe, većina opština na Kosovu još uvek nema postrojenja za preradu ovih voda i većina njih završi u domovima brojnih porodica na Kosovu.

Prema Izveštaju o opštinskom učinku za 2020. i merenjima koje je obavilo Ministarstvo administracije lokalne uprave, još uvek ni 50 odsto domaćinstava na Kosovu nije pokriveno mrežom kanalizacije. Prema ovom izveštaju, mreža kanalizacije rasprostranjena je na 40.18 odsto površine kosovskih opština.

Ovaj izveštaj takođe pokazuje da je rasprostranjenost kanalizacije veća za oko 4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj procenat je u 2019. iznosio 36.51 odsto.

Prema podacima, oko 74.19 % domaćinstava, javnih ustanova i privrednih subjekata izjavilo je da su priključeni na sistem kanalizacije, za razliku od 71.42 % koliko ih je bilo 2019. godine.

U izveštaju se navodi da je realizacija aktivnosti iz plana izgradnje i održavanja kanalizacionog sistema prijavljena da iznosi 86.54% u odnosu na 74.64%, koliko je iznosila 2019. godine.

Podaci su pogoršani činjenicom da sve izgrađene kanalizacione mreže završavaju u rekama, a ne u postrojenjima za preradu otpadnih voda.

U zemlji su izgrađena postrojenja malog kapaciteta, a procenjuje se da bi ugradnja ovakve opreme u celoj zemlji mogla koštati i do 1 milijardu evra. Podaci govore da je postrojenje koje se gradi u Peći kapaciteta od 60 hiljada stanovnika koštalo oko 25 miliona evra. Po ovoj ceni, prerada otpadnih voda za 1.8 miliona stanovnika koštaće preko 750 miliona evra.

Pored zagađivača iz kanalizacije, vodu zagađuju i mnogi drugi zagađivači. Plastika, ostaci maziva, eksploatacija šljunka i industrijski otpad takođe se smatraju glavnim zagađivačima.

„Vodni resursi na Kosovu su ugroženi ne samo ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda, bilo iz domaćinstava ili industrijskih, već i bacanjem čvrstog otpada, eksploatacijom rečnih korita i obala, izgradnjom u zaštićenim područjima, otuđivanjem vodnih dobara. Dakle, postoji mnogo izazova kojima se treba pozabaviti istovremeno, ali ono što je dobro u svemu ovome jeste da se prerada zagađenih voda već odvija u većim gradovima na Kosovu“, poručio je Begoli za KALLXO.com.

Kosovo trenutno ima u funkciji tri postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda: Prizren, Srbica i Junik. Prema zvaničnim informacijama, uskoro se očekuje puštanje u funkciju postrojenja u Peći i Đakovici.

Takođe, trenutno su u fazi izgradnje i postrojenja za Prištinu zajedno sa Obilićem, Kosovo Poljem i Gračanicom, kao i za Mitrovicu sa mogućnošću priključivanja Vučitrna i Gnjilana.

Zagađenje reka otpadnim motornim uljima

Rečne vode su takođe ugrožene motornim uljima koja ulaze na Kosovo sa sumnjivim sadržajem, kao i otpadnim motornim uljima.

Otpadna ulja se smatraju opasnim otpadom i imaju neka opasna svojstva. Jedan litar otpadnog ulja može zagaditi jedan milion litara vode. Otpadna ulja u rekama, jezerima i potocima ugrožavaju vodeni svet. Takođe, ako ostaci ulja ostanu u tlu, mogu ozbiljno zagaditi zemljište.

Svi, uključujući industriju, potrošače i auto-servise, imaju ključnu ulogu u preradi otpadnih motornih ulja.

S obzirom na značajne ekološke probleme, Ministarstvo životne sredine nema informaciju da li su izrečene novčane kazne licima koja koriste motorna ulja koja završe u kanalizacionoj mreži ili za potrebe grejanja tokom zimske sezone.

Sa druge strane, prema podacima ministarstva, tokom 2019. godine, izrečeno je oko 200 novčanih kazni za ispuštanje ulja na neadekvatnim mestima.

„Inspektorat MŽSPPI je duž prethodnih godina organizovao inspekcijske akcije širom zemlje, u kojima je izvršena inspekcija svih centara za prikupljanje auto-otpada, i izrekao je konkretne mere shodno utvrđenim nepravilnostima. Na primer, samo tokom 2019. godine izrekao je skoro 200 kazni za bacanje ulja na neadekvatnim mestima”, stoji u odgovoru ministarstva za KALLXO.com datom u februaru ove godine.

2013. godine usvojeno je Administrativno uputstvo za odlaganje korišćenih i otpadnih ulja.

Prema ovom AU, raspolaganje korišćenim i otpadnim uljima vrši se shodno uslovima propisanim Direktivama EU za preispitivanje korišćenih i otpadnih ulja, a ovo AU takođe propisuje neophodne, obavezne i druge uslove za sakupljanje, transport, preradu, ponovnu upotrebu i skladištenje otpadnih ulja.

Prema ovom AU, otpadna motorna ulja ne mogu se odlagati u kontejnere u koje se odlaže obični komunalni otpad, ne smeju se ispuštati u podzemne vode, površinske vode ili odvodne sisteme, ne smeju se izlivati bilo gde na zemljište, u kanalizaciju, na putu, parkingu, u parku itd.

KALLXO.com je zatražio informaciju od MŽSPPI o tome da li postoji akreditovana laboratorija na Kosovu za obavljanje specifičnih testova. Isti nisu dostavili ove informacije.

Sa druge strane su rekli da na Kosovu postoji pet kompanija koje sakupljaju otpadna ulja, a da postoje samo dva centra koja mogu reciklirati otpadno motorno ulje.

Ti centri su dužni da svake godine podnesu izveštaj u vezi sa raspolaganjem otpadnim uljima.

Iako su ovi centri dužni da podnesu izveštaj, Ministarstvo životne sredine nema informaciju koja je godišnja količina ovih ulja koja proizilazi iz upotrebe i šta se dešava sa tim količinama ulja, koje više nije u upotrebi.

Prema Begoliju, iako je zagađenje reka veliko, nema mesta za uzbunu. On dodaje da se rizik od bilo kakvih ekoloških nesreća može pojaviti u periodima suše.

„Zakon godinama kaže da je prevoz opasnih goriva i materija u blizini akumulacionih jezera zabranjen, ali smo do sada tek sa ovom vladom, videli konkretne radnje, donošenjem odluke o zabrani kod jezera Badovac, gde je ta opasnost izrazito veća. Opasnost može biti izražena posebno u periodima suše, kada opadne vodostaj i kada je naglašena koncentracija zagađenja”, poručio je Begoli.

Degradacija reka hidroelektranama

Na Kosovu su reke u velikoj meri degradirane hidroelektranama.

Prema podacima Regulatorne kancelarije za energetiku (RKE), ukupna vrednost investicija u hidroelektrane koje su u funkciji dostiže cifru od oko 122 miliona evra.

Uprkos investicijama u hidroelektrane, oko 95 odsto električne energije na Kosovu se proizvodi iz uglja, dok samo 2.7 odsto iz hidroelektrana.

Ostatak se proizvodi energijom vetra kao i solarnim panelima.

Skoro sve hidroelektrane na Kosovu su izgrađene u strogo prirodnim zonama. Do skoro, građani ovih područja nisu bili obavešteni da se grade hidroelektrane koje su potom isušile zemljište za navodnjavanje i svele na minimum količinu vode za piće.

KALLXO.com je u kontinuitetu izveštavao o prigovorima stanovnika na izgradnju novih hidroelektrana na Šari i Rugovi. Medijski pritisak i građanski aktivizam doveli su do prekida planova za izgradnju hidroelektrana na Pećkoj Bistrici u Peći.

KALLXO.com je konstantno izveštavao o preko 200 protesta meštana sela u opštinama Štrpce i Kačanik koji se i dalje protive izgradnji ovih projekata na reci Lepenac.

Procesi izgradnje ovih hidroelektrana koji su u toku kao i oni koji su završeni, propraćeni su brojnim povredama i prekoračenjima zakona, kao i oštećenjem rečnih korita, a neretko su hidroelektrane građene i na javnoj svojini.

Ovo su neki od nalaza izveštaja koji je priredila radna grupa Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture. Uprkos nalazima, Ministarstvo životne sredine još nije saopštilo da li je neki od ovih predmeta upućen Državnom tužilaštvu.

Međutim, ova saznanja su već pod lupom revizora. Revizor je januara pokrenuo reviziju učinka u oblasti energetike i životne sredine na temu „Sistem licenciranja hidroelektrana i njihov uticaj na životnu sredinu i vode (2015 – 2021)“.

Kada je reč o korišćenju vodnih resursa, Begoli je izjavio za KALLXO.com da nivoi upravljanja moraju poštovati Zakon o vodama. Prema Begoliju, trebalo bi ojačati tela za nadzor vodnih resursa, kao što su Regionalna uprava za rečne slivove, Inspektorat za životnu sredinu i Hidrometeorološki zavod Kosova.

„Ovo je važno ne samo za očuvanje postojećih resursa, već i za razvoj novih veštačkih jezera kako bi se zadovoljile potrebe Kosova za vodom. Važno je ojačati Hidrometeorološki zavod Kosova, jer bez praćenja kvantiteta i kvaliteta vodnih resursa, nema smisla upravljati istima ili će ovaj proces biti propraćen nedostacima. Treba osnažiti Inspektorat i iznad svega ojačati i što je moguće više otvoriti sektor kada je reč o mladim stručnjacima“, izjavio je Begoli za KALLXO.com.

Uticaj hidroelektrana je veoma velik u razvoju poljoprivrede i turizma u područjima u kojima su izgrađene.

KALLXO.com je izveštavao u nekoliko navrata o sušenju njiva zasađenih voćem i povrćem meštana Donje Bitinje, nadomak Štrpca, usled nedostatka vode. Stanovnici ovih područja su takođe u nekoliko navrata izjavili za KALLXO.com da imaju sve manje posetilaca na ovim prostorima, upravo zbog izgradnje hidroelektrana, koje su u velikoj meri degradirale reke koje su bile deo atrakcija u nacionalnim parkovima.

By: Drenuša Ramadani

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.