Kosovo najzagađenije mesto u Evropi

Čaglavica, 12.12.2017. - Kosovo je najzagađenije mesto u Evropi, građani nisu u dovoljnoj meri svesni važnosti očuvanja životne sredine, a institucijama ovo pitanje  nije prioritet, zaključeno je na debati na temu  “Životna sredina na Kosovu, koja je održana u Medija centru u Čaglavici. Istaknuto je i da od posledica  zagađenosti životne sredine na Kosovu umre oko hiljadu ljudi godišnje.

Ljuan Hasanaj iz Nevladine organizacije “Uradimo to Kosovo” koja se bavi zaštitom životne sredine tvrdi da je Kosovo najzagađenija zemlja u Evropi. Po njegovim rečima Vladi Kosova ovo pitanje nije prioritet samim tim što je, kako kaže, budžet mministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje svega jedan odsto od ukunopg budžeta Kosova i da je veći deo toga namenjen za prostorno planiranje. Hasanaj smatra da propisi posebno oni koji se odnese na kaznenu politku nisu u dovoljnoj meri dobri.

“Kazne su od pet evra za bacanje žvakaće gume pa sve do 100 evra za one koji sagorevaju ugalj ili spaljuju otpad u kontejnerima. Međutim ono što smo identifikovali kao problem je da je nemoguće  legitimisanje zagađivača od strane inspektora. Dakle, ako uhvate nekog ko potencijalno vrši zagađenje na licu mesta, inspektor nema nijedan zakonski mehanizam koji mu omogućava da legitimiše to lice i napiše mu kaznu”rekao je Hasanaj.

Zamenica ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Milena Zdravković najavila je da su u pripremi dva nova zakona kojim bi se na Kosovu zabranilo korišćenje uglja u domaćinstvima i uvoz vozila starijih od deset godina. Po njenim recima zagađenost vazduha, vode, kao i divlje deponije su jedni od  najvecih problema na Kosovu kad je životna sredina u pitanju

“Na žalost Kosovo još uvek nema razvijenu strategiju o zaštiti voda, takođe mi imamo tek jednu fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i ona se nalazi u Prizrenu, u planu je izgradnja još četiri, ali ni one ne bi bile dovoljna da se prečiste sve otpadne vode koje mi proizvedemo. Veliki problem su i divlje deponije, najveće i najviše ih ima u Peći, čak 305 divljih deponija u jednom gradu kao što je Peć”, kazala je Milena Zdravković.

Stefan Veljković direktor nevladine organizacije Sinergija iz Severne Mitrovice kaže da je situacija i u ovom delu Kosova alarmantna kad je životna sredina u pitanju. On je kazao da je potrebno svakodnevno raditi na podizanju svesti kod građana kad je zaštita životne sredine u pitanju. Lična odgovornost i rad insttucija su kako kaže ključni elementi ovog problema.

“Ako jedna od ovih dveju komponenti izostaje, onda ne možemo da imamo čistu i zdravu životnu sredinu. Jer ako institucije ne rade svoj posao, dakle institucije kojima je posao da vode računa o čistoj životnoj sredini ako se neredovno ne uzimaju kontenjeri puni smeća, ako ljudi koji su zaposleni u javnim komunalnim preduzećima redovno ne posećuju neke od najugroženijih tačaka u našim sredinama, onda ne možemo da kažemo da imamo čistu životnu sredinu. S druge strane ako imate ljude koji na svakodnevnom  nivou odlažu smeće gde im se ćefne kako mi kažemo, onda mi takođe ne možemo da imamo čistu životnu sredinu”, rekao je Veljković.

Programska službenica za zaštitu životne sredine u UNDP-u Hjan Su Đan iznela je podatak da na Kosovu zbog zagađenosti životne sredine godišnje umre  853-oje ljudi.  

“To je najviše kritično za decu. Svi znamo kakvo je zagađenje vode i zemljišta na Kosovu i kako to utiče negativno. Prošle godine smo imali kampanju gde smo sarađivali sa ministarstvom životne sredine gde smo pokušali da informišemo ljude, naročito omladinu kako bi bili svesniji oko problema životnog okruženja,  jer to direktno utiče na zdravlje”, kazala je Su Đan.

Debatu na temu „Životna sredina na Kosovu“organizovao je Medija centar, uz podšku UNMIK-a, u okviru projekta “Kosovo danas”.

Video