Ko će Srbima i Albancima reći konačno pravu istinu?

Piše: Sara Ostojić

Zajednica srpskih opština trenutno je jedna od najvećih diplomatskih zavrzlama Evrope, možda čak i veća od one koja se javila u glavi Koče Popovića kada je osmislio osnivanje Pokreta nesvrstanih. Taj nepostojeći "entitet", koji je prouzrokovao i jednu od najvećih političkih kriza u Prištini, još uvek je na vrhu agende kako srpskih, tako i albanskih političara. I dok ostaje neizvesno hoće li Kosovo od autonomne pokrajine postati jedna velika nevladina organizacija, Srbi sa severa vole da u šali u imenu Zajednice zamene slovo "d" sa "b". Neću psovati, ali u svakoj šali ima malo istine.

Dejan Anastasijević, nekadašnji dopisnik iz Brisela i urednik časopisa "Vreme", ne sumnja da će se Zajednica u jednom trenutku formirati, ali strahuje da ne bude instrumentalizovana zarad ostvarivanja nekih drugih političkih ciljeva.

"Mislim da bi Zajednica mogla da bude faktor stabilnosti, u onoj meri u kojoj ona zaista ispunjava potrebe ljudi koji žive na severu Kosova. Međutim, pošto se ta beba još uvek nije rodila, mi još uvek ne znamo kako će ona tačno izgledati", kaže Anastasijević.

S druge strane, zastupnici albanske opozicije smatraju da bi ovu bebu trebalo odmah - abortirati. Bacanjem suzavaca i bojkotovanjem skupštinskih sednica opozicija je, na čelu sa Kurtijevim "Samoopredeljenjem", gotovo svakodnevno tokom proteklih meseci izražavala svoje nezadovoljstvo Sporazumom o ZSO. Nekadašnji poslanik Samoopredeljenja Iljir Deda duboko je nezadovoljan Briselskim procesom, govoreći da on nije doveo ni do normalizacije i zbližavanja ljudi, niti do bilo kakvih konkretnih rešenja.

"To je traćenje našeg vremena. Pet godina smo protraćili slušajući političare sa jedne i sa druge strane šta su oni to postigli, i na kraju rezultati nisu takvi kao što oni kažu. I zato ovaj proces treba da bude promenjen, i to odmah", kaže Deda.  

Međutim, čini se da je nezadovoljstvo obostrano. Istraživanje NVO Aktiv sprovedeno na terenu pokazuje da tek svaki deseti Srbin sa severa Kosova podržava Sporazum, dok svaki drugi nema nikakav stav o ovom procesu koji u određenoj meri definiše najbitnije stavke njihovog političkog, i života uopšte.

Za Iljira Dedu priča o ZSO je završena 25. decembra 2015, kada je Ustavni sud Kosova, na zahtev bivše predsednice Jahjage, dao svoje mišljenje o ustavnosti još uvek neratifikovanog dela Sporazuma iz avgusta prošle godine.

"Posle odluke Ustavnog suda jasno je šta će Zajednica opština biti. Neće se zvati Zajednica srpskih opština, niti će biti monoetnička. Takođe, neće imati upravljačke kapacitete i mora biti ista kao Asocijacija kosovskih opština. Ovo zamajavanje ljudi nije u redu", objašnjava Iljir Deda.

S druge strane, razni delovi Sporazuma bili su više puta razmatrani i od strane Ustavnog suda Srbije, kada je konačno zaključeno da se radi o političkom, a ne pravnom aktu. Pa i uprkos tome što je protivustavno da Beograd uopšte pregovara sa kosovskim predstavnicima vlasti, ova politička borba ustava i ustavnih sudova poprilično je simpatična. Ustav se poštuje u zavisnosti od toga kada i kome to odgovara. Pa zar nije isti taj Iljir Deda u novembru prošle godine tražio da se sporazum o ZSO pošalje Venecijanskoj komisiji, jer su, kako je on tada tvrdio, sudije Ustavnog suda Kosova birane po partijskoj liniji?

"Mi smo se obavezali da poštujemo Ustav Kosova, tako da je reč Ustavnog suda poslednja. Taj organ je rekao svoje i ja, kao poslanik u Skupštini, nemam pravo da kažem da tu treba nešto da se promeni", govorio je on u martu ove godine u TV emisiji "Sporazum".

Međutim, Branimiru Stojanoviću, zameniku kosovskog premijera, odluka Ustavnog suda ne predstavlja nikakvu prepreku za formiranje ZSO, jer se Sporazum mora sprovesti onako kako je napisan.

"Zašto je sporno da se Zajednica oformi na način na koji je definisana u Briselu? Šta će bilo ko od Albanaca na Kosovu izgubiti od implementacije Sporazuma? On treba biti sproveden onakav kako je napisano, a ne da ga provučemo kroz raznorazne filtere pa da postane obesmišljen. Zato je Srbima potrebna politička podrška Beograda, jer ćemo stalno biti priklješteni kada god sednemo da razgovaramo o nekim stvarima", kaže Stojanović.

I dok svaka beba na svet dođe nakon devet meseci, na ovu bebu zvanu ZSO čekamo već više godina, kao da treba da je porodi Georgina iz "Radovana Trećeg". Statut još uvek nije ni napisan, ili makar nije poznat javnosti, te Srbi cupkaju u mestu priželjkujući konačnu demistifikaciju Zajednice, ali i njihovog budućeg života. U međuvremenu, "Jo Zajednica" ("Ne Zajednici") dobila je sve moguće forme ulične umetnosti na jugu Kosova, te se čini da danas "zajednica" više živi u tom svetu uličnih grafita, nego što je možemo pronaći, a pogotovo opipati u našoj realnoj stvarnosti.

"Kada je svojevremeno Isa Mustafa u Briselu potpisao Sporazum o ZSO, on i Hašim Tači su se vratili na Kosovo rekavši da nisu pogazili Ustav, a ako neko dokaže da jesu - oni će preuzeti odgovornost. Mi treba da imamo političku odgovornost onih koji su nas lagali četiri meseca, ali oni su nastavili kao da se ništa nije desilo. Mi nećemo da nas lažu. Hoćemo odgovornu vladu koja će priznati da je napravila kompromis. Od kad je počeo briselski proces, postoji samo javna laž i prodavanje različitih istina, a to nije normalizacija", kaže Deda.

A ono što se danas zove laganjem, nekada se zvalo - konstruktivna dvosmislenost.

Ta "konstruktivna dvosmislenost" koja prožima Briselski sporazum, na početku je bila odlučujuća kako bi predstavnici Beograda i Prištine uopšte seli za pregovarački sto. Ona je pomogla političkim elitama da teške i osetljive odluke objasne svojim kućnim auditorijumima. Međutim, angažovanje čitavog tima lingvističkih stručnjaka koji su na kraju jezik sveli na sredstvo nesporazumevanja, danas nas dovodi do situacije da niko ne zna šta u tom Sporazumu tačno piše.

Šta je Zajednica?

Koje su njene nadležnosti?

Kako će se ona uopšte zvati?

Sve su ovo pitanja na koja nećete pronaći odgovor u Briselskom sporazumu.

"Radi se o osetljivim temama, pa u toj meri donekle i razumem tu tajnovitost oko pregovora. Međutim, ipak mislim da je bolje reći istinu, pogotovo kada se radi o procesu koji ovoliko dugo traje", zaključuje nekadašnji dopisnik iz Brisela i dobar poznavalac pregovaračkog procesa Dejan Anastasijević.

Tekst Sare Ostojić je deo projekta "Mediji za sve" istraživačkog novinarstva koji TV Mreža sa svojim partnerima sporovodi u partnerstvu sa BIRN-om na Kosovu. Projekat "Mediji za sve" finansira Evropska komisija na Kosovu.