New Press, 02.07.2020. - Otpad od prerade rude ili takozvana jalovina iz rudnika Trepča u Kišnici, koja je nadomak Gračanice uskladištena na nekoliko desetina hektara već nekoliko decenija predstavlja jedan od najvećih zagađivača životne sredine na centralnom Kosovu. Pored jalovine  poslednjih godina u ovom delu Kosova je i reka Gračanka među izvorima ugrožavanja životne sredine.

Nadomak Gračanice na nekoliko desetina hektara prostire se čitavo brdo jalovine. Skladištena je na ovom mestu u periodu od 1968. do 1999. godine, a nastala je preradom rude iz Trepčinih rudnika u Kišnici i Novom  Brdu. Nekadašnji radnik Trepče u Kišnici Titomir Ivić kaže da je mesto gde se sada nalazi brdo jalovine, nekada bilo plodno zemljište voćnjaka i vinograda. 

 “Jalovina je bila planirana da bude kod potoka, iza zida brane ili kod Badovca, međutim odlučeno je tu da bude i tada je uništen jedan veliki deo bašti, voća i vinograda”, kaže Ivić.

„Tu jalovinu čini  pirit. To je nešto što je izdvojeno iz  teških metala. Ti metali su uzeti kao produkt i prodati na tržištu, a jalovina je ostala ovde kao nus proizvod,  koja je itekako toksična i ima kroz sebe materije koje negativno utiču na životnu sredinu“, kazao je Nebojša Ivić iz NVO „Ekogen“ u Gračanici. 

Problem jalovine je najizraženiji kad duva vetar, i to ne samo za ljude koji žive pored samog jalovišta već i šire.

“Danas ste došli kad je sunčano vreme pa nemate priliku da vidite kakav je u stvari život. Čim krene i mali vetar podigne se jako velika količina prašine i ja verujem da cela Gračanica vidi tu prašinu i to ne samo Gračanica, čak i Laplje Selo i Badovac. Jako velika količina prašine na prozorima, na vešu. Mislim ko zna šta je tek sa plućima naše dece i našim plućima”, kaže Ana Andrejević koja živi u neposrednoj blizini jalovišta Kišnica.

Prema rečima naših sagovornika, jalovina, osim što zagađuje životnu sredinu i utiče na zdravlje ljudi, ona je kako kažu i jedan od glavnih zagađivača reke Gračanke. 

 “Na zagađenje reke utiče tako što kad padne kiša i ona se sliva odozgo i ide direktno u reku. Otrovno je, štetno je, ne samo za nas ovde u Gračanici, nego za širi deo”, kaže Titomir Ivić.

„Sama činjenica da imate otvoreno jalovište koje u sebi sadrži teške metale i sama činjenica da imate jezero sa koga se mi snabdevamo vodom, ne samo mi nego i deo Prištine, deo Gračanice, deo Lipljana. Dune vetar i prosto svu tu prašinu sa tim sadržajima i hemijskim jedinjenjima koji nisu nimalo zdravi, sve to završi u vodi jezera odakle mi tu vodu koristimo za piće. Potom imate činjenicu da, kada pada kiša,  onda se vrše spiranja, gde teški metali takođe i ta otrovna jedinjenja dolaze do podzemnih voda, dolaze do reke, što je takođe još jedan od razloga zašto je reka Gračanka zagađena“, rekla je Milena Zdravković odbornica u SO Gračanica i bivša zamenica ministra životne sredine.

Problemom jalovine u Gračanici bavio se detaljno pre pet godina i 3 E Institut koji je došao do zaključka da takozvana “Jalovina Kišnica“ sadrži vrlo visok procenat arsenika, dokazano kancerogene supstance koja ima ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi.

 “Soli arsen(III) su veoma otrovne i izazivaju rak”, dodaju iz Instituta i upozoravaju da teški metali koji se nalaze u sastavu jalovine mogu imati dugoročne posledice. 

Međutim s druge strane u Flotaciji za preradu rude kažu da jalovina nije štetna po zdravlje ljudi.

“Pa nisu to otrovni i toksični materijali, nego se ispušta sav materijal koji izlazi iz procesa flotacije, osim naravno metala, cinka, olova, zlata i srebra, koji se pomoću procesa flotiranja izdvaja od rude, a ostatak, deo ruda, odvodi se tamo na deponiju jalovišta”, rekao je upravnik Flotacije u Kišnici Gzim Mustafa.

Mustafa tvrdi i da proces flotacije ni na koji način ne utiče na zagađenje reke Gračanke.

 “Iza nas je jedan bazen industrijske vode koji se upotrebljava za proces flotacije. Inače jedan deo te vode uzimamo iz reke koji se nalazi na nekih 500 metara odavde, a inače veći deo vode koji dolazi iz flotacije  koristimo iz jalovišta koje se posle nekog vremena taloži i bistra voda dolazi pomoću cevi do ovog zgušnjivača ovde, inače ni jedna kap vode se ne izbacuje iz  procesa flotacije u reku napolje”, tvrdi Mustafa.

Iako problem do danas nije rešen, naši sagovornici tvrde da za jalovinu rešenje postoji.

„Postojale su studije koje govore o rekultivaciji ovog područja, postojale su studije o izmeštanju jalovine, ali nijedna od njih nije ugledala svetlost dana, niti se počelo raditi na sprovođenju nekog od ovih ponuđenih rešenja“, kazala je Milena Zdravković.

Igor Aritonović bivši zamenik gradonačelnika Gračanice i aktuelni direktor Komunalnog preduzeća “Ekologija” kaže da su se pitanjem jalovine bavile brojne institucije, organizacije, ali i pojedinci, međutim kako kaže uvek se dolazilo samo do polu-rešenja i zaključaka, a prava strategija kako da se taj problem reši nikad nije predstavljena.

“Kada govorimo o idealnom rešenju, ono je sledeće. Da se jalovina izmesti, da problamo da nađemo neku privatnu kompaniju koja bi tu jalovinu mogla da iskoristi na najbolji mogući način u ekonomske svrhe. Verujem da bi od ponovne obrade svi imali dobro. U prvom smislu ne bi imali takvog zagađivača blizu sebe, a samim tim bi verovatno mogao da se ostvari i neki profit”, smatra Aritonović.

Adresa za rešavanje problema jalovine je prema rečima Aritonovića Opština Gračanica. Međutim u ovoj lokalnoj samoupravi za naš program kažu da oni nisu nadležni za ovaj problem.

 „Oština nema plan za rešenje ovog problema jer je jalovište u nadležnosti rudnika. Tako da opština nema ingirencije nad njihovim zemljištem. Sve dok se to pitanje ne reši, opština ne može preduzeti nikakve korake. Najbolje bi bilo da se to jalovište izmesti, da se očisti. Takođe postoje neka saznanja da to jalovište poseduje veoma bitne rude i metale koji se takođe mogu iskoristiti za neke druge svrhe. Tako da jalovište nije beskorisno tu, tako da se može i u unovčiti sa neke strane“, rekla je Mirjana Stanojević direktorka odeljenja za Urbanizam i zaštitu životne sredine u opštini Gračanica.

Bivša zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova, koja je i odbornica u Skupštini Opštine Gračanica Milena Zdravković smatra da problem jalovine nije prioritet nadležnih institucija.

 “Nažalost do sada niko nije našao prostor niti smatra da je prioritet rešavanje ovom problema. Zašto je to tako? Ja mislim da je u pitanju nesaradnja lokalnih i centralnih vlasti iako su bila ponuđena neka od rešenja kako od lokalnih vlasti, kako od pojedinaca, kako od stručnjaka koji su davali svoja mišljenja i bavili se nekom ekspertizom. Niko nije našao prostora da usvoji neku bilo kakvo rešenje niti da se njime bavi”, rekla je Milena Zdravković.

Pored jalovine, jedan od najvećih zagađivača životne sredine je i reka Gračanka. Ovaj problem najizraženiji je u Lapljem Selu i Preocu.

“Problem traje evo već nekoliko godina. Pokušavali smo na sve moguće načine da kod nadležnih izdejstvujemo, da reše taj problem, jer stavarno je nemoguće živeti pored ovolikog smrada koji se oseća iz reke. Znači taj smrad je najveći problem, a normalno i sigurno da bi bilo mnogo lepše kad bi tu tekla čista voda i kad bi opet mogli da gledamo ribe u reci, da patke plivaju po reci I da stvarno udišemo čist i zdrav vazduh”, kaže Gordana Đokić iz Lapljeg Sela koja živi pored same reke.

„Ono što je moje iskustvo jeste da smo mi tada uspeli da delimično rešimo problem reke izgradnjom taložnica, koje su bile na početku Gračanice, koje su godinama služile kao brana za mnoge materijale koji uzrokuju da reka ovako izgleda. Međutim kada su bile poplave u Gračanici te taložnice su bile razbijene i nažalost nikada nisu bile vraćene u prvobitno stanje”rekao je Igor Aritonović.

Posle brojnih protesta meštana Lapljeg Sela gradonačelnici Gračanice i Prištine razgovarali su prošle godine sa meštanima i istakli da će uložiti maksimalne napore u cilju ublažavanja i rešavanja ovog problema. Složili su se da je problem zagađenosti reke Gračanke moguće rešiti izgradnjom postrojenja za prečišćavanje vode. Međutim do danas ovaj problem nije rešen.

Kosovski ombudmsan Hiljmi Jašari nedavno je predstavio izveštaj sa preporukama za rešavaje ovog problema. Ombudsman je konstatovao da je prekršen član 52 Ustava Kosova kojim se garantuje pravo na sigurno i zdravo okruženje, kao i pravo na privatnost, uz mogućnost kršenja prava na život, garantovano članom 25 Ustava. Zbog navedenog, ombudsman je preporučio:

- da Opština Gračanica preduzme sve potrebne i efektivne radnje za suzbijanje zagađenja i čišćenje reke Gračanke u Gračanici.

- da Opština Priština preduzme sve potrebne i efektivne radnje za suzbijanje zagađenja i čišćenje reke Gračanke na njenoj teritoriji. 

- da Ministarstvo ekonomije i životne sredine u saradnji sa svim nadležnim opštinskim vlastima prati i nadgleda radove i aktivnosti preduzete za zaštitu reke od zagađenja.

- da Direkcija za zdravstvo i socijalnu zaštitu Opštine Gračanica izveštava Nacionalni institute za javno zdravlje Kosova  u vezi sa epidemiološkim i zdravstvenim stanjem stanovnika.

U izveštaju zaštitnika građana se dalje navodi da je zagađenje reke Gračanke bilo još 2015. godine predmet Izveštaja o stanju voda na Kosovu, koji je objavljen od strane Ministarstva životne sredine i prostornog laniranja u kome se ističe:

“Kvalitet vode reke Gračanke konstantno se ocenjuje zagađenim kao rezultat crpljenja vode iz rudnika Kišnice i Novog Brda. Ima visoke vrednosti električne provodljivosti i sulfatnih jona i tokom tople letnje sezone se ova reka suši”, naveo je ombudsman Hiljmi Jašari.  

Produkcija NEW PRESS pokušala je da od predstavnika Ministarstva ekonomije i životne sredine sazna da li i šta ovo ministarstvo radi po pitanju rešavanja problema jalovine iz rudnika u Kišnici i reke Gračanke. Međutim na pitanje koje smo poslali elektronskim putem još 26. juna ove godine, odgovor još uvek nismo dobili.

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.

Video