Medija centar, 15.03.2021. - Institucija Ombudsmana na Kosovu godišnje primi u proseku oko 2000 žalbi građana, od kojih se polovina odnosi na pravosudni sistem, naročito na odugovlačenje procesa pred sudom. Međutim u poslednjih godinu dana, ovaj broj je opao za oko 40 odsto, rekla je u emisiji “Heroji u doba koronavirusa” zamenica kosovskog Ombudsmana Marija Radulović.
„Od 13. marta 2020. do danas, to je godinu dana, imali smo 1287 žalbi od toga je 616 otvoreno, znači prihvatljivo je, a 653 je bilo neprihvatljivo. Mi u u periodu pre koronavirusa, u poslednjih par godina smo imali oko 2 000 slučajeva, 1 900 i nešto žalbi od toga je otprilike polovina prihvatljiva. Tako da iako je broj žalbi manji, procentualno prihvatljivost je tu negde ista“, rekla je Radulovićeva.
Prva žalba koja je od pojave koronavirusa stigla na adresu Ombudsmana odnosila se na kršenje zakona o upotrebi jezika.
„Mi smo dobili žalbu od predstavnika medija koji izveštavaju na srpskom jeziku i oni su se žalili na nedostatak prevoda od strane Ministarstva zdravlja Kosova i od strane Instituta za javno zdravlje. Mi smo, ono što i inače radimo - izvršili istragu i ustanovili kršenje ljudskih prava i izdali smo preporuku pomenutim instucijama“, kazala je Marija Radulović.
Nevladina organizacija Komunikacija za razvoj društva (CSD) je od početka pandemije u cilju suzbijanja virusa organizovala edukativno informativne kampanje u opštinama Novo Brdo, Parteš i Ranilug. Ova organizacija jedna je od 14 koje su krajem prošle godine odustale od sredstava koja su im odobrena od Opštine Gračanica kroz program „Ublažavanje posledica izazvanih pandemijom koronavirusa“. Govoreći o razlozima odustajanja direktor Komunikacije za razvoj društva Ivan Nikolić je kazao da je glavni razlog solidarnosti sa preostalih 13 organizacija koje su se odrekle „dobijenog novca“. On je kazao da ne zna šta se deslo sa tim novcem, ali smatra da ceo taj slučaj mogao da ima drugačiji epilog.
„Tu je glavnu ulogu terbalo da odigra Opština Gračanica i da se malo ozbiljnije pozabavi tom tematikom. Oni su odmah prihvatili sva naša ta pisma da se odričemo te pomoći, mislim da smo možda zajedno mogli da nađemo neki kompromis, međutim to se tako rešilo. Još uvek je pod velikim znakom pitanja da li je negde nekoliko od tih 13 organizacija, da li je tu postojao konflikt interesa ili nije, na kraju krajeva postoje i nadležne institucije koje treba da se bave time. Meni je samo žao što je tu bilo stvarno dobrih projekata i što nisu realizovani na teritoriji opštine Gračanica“, rekao je Nikolić.
Komentarišući odnos predstavnika zdravstvenih ustanova u srpskim sredinama na Kosovu prema medijima, koji od početka pandemije u mnogim slučajevima odbijaju da pružaju infirmacije o situaciji sa koronavirusom, Nikolić kaže da to nije dobro, jer su sve oči trenutno uprte u zdravstveni sistem.
„Mislim da je sad vreme kada na televiziji trebamo da vidimo isključivo lekare koji će konstantno da pričaju o tome, o trenutnoj situaciji i o tome kako da ljudi to reše. Ne znam zašto je to tako u našoj zajednici. Mislim da je možda problem zbog postojanja različitih sistema, da ne kažem paralelnih, koji postoje u našoj zajednici i da se možda zbog toga na neki način izbegava taj odnos i komunikacija sa medijima što apsolutno ne podržavam. Mislim da ni oni sami nisu svesni da taj napor koji ulažu u svoje zdrastvene institucije, koliko je taj napor bitan i taj odnos sa medijima i to da pričaju široj javnosti šta se dešava. Ne bih mogao najkonkretnije da odgovorim zašto je to tako i iskreno mi je žao što je tako i mislim da je tu vrlo bitna i uloga civilnog društva i medija koji možda nekim zajedničkim naporima treba da pokušaju da što više apeluju na njih da budu aktivniji“, kazao je Nikolić.