Koordinatorka za programe manjinskih zajednica u Kosovskoj fondaciji za otvoreno društvo Vera Pulja, rekla je da će u narednih par nedelja na Kosovo biti dopremljeni PCR testovi za koronavirus koje je obezbedila Fondacija za otvoreno društvo. Ova Fondacija donirala je 1,5 miliona dolara Kosovu za nabavku PCR testova.

 „Procedura je išla veoma brzo. Dobili smo fondove, fondovi su na našem računu obavljen je tender za nabavku, komisija je već procenila ponude i od šest dobijenih tri su odabrane. Trenutno je proces u fazi nabavke i verujem da će testovi stići na Kosovo za dve nedelje“, rekla je Vera Pulja.

Kosovska fondacija za otvoreno društvo od početka epidemije koronavirusa i na Kosovu, aktivno pruža podršku svim zajednicama, a posebo ugroženim grupama.

 „Procenili smo da su jedni od najugroženijih u ovoj pandemiji bile romska, aškalijska i egipćanska zajednica, koje su tradicionalno i najsiromašnije i najdiskriminisanije u društvu. Tako da smo preko naših osnovnih fondova i u kombinaciji sa fondovima za hitne slučajeve,  pomogli ove zajednice sa oko 150 000 evra. Posebnu pažnju smo posvetili deci školskog uzrasta na svim nivoima, plaćali internet porodicama da bi deca mogla da prate nastavu na daljinu. Podržali smo i medije i civilno društvo...“, navela je Pulja.

Nasilje nad ženama tokom pandemije povećano za više od 30 odsto

Šefica kancelarije UN Women na Kosovu Vljora Tuzi-Nuši rekla je da je od početka epidemije marta meseca, pa do avgusta ove godine,  na Kosovu prijavljeno 1387 slučajeva porodičnog nasilja i da su žrtve u većini slučajeva bile žene.

 „Žrtve su žene. One nemaju pristup informacijama. To je jedan problem, a drugi je što su mislile da je sad zbog pandemije sve zatvoreno i da im niko neće pomoći. Zato smo mi odmah, kad je počela izolacija,  započeli tu veliku kampanju sa premijerom, svim ministrima, sa predsednicom Skupštine Vjosom Osmani,  da apeluju na ljude da traže pomoć, da žene traže pomoć. Da kažu, da sve institucije rade normalno i da pandemija nije zaustvila  pružanje pomoći“, rekla je Vljora Tuzi Nuši. 

Najviše zabeležnih slučajeva nasilja je,  kako kaže Vljora Tuzi Nuši,  bilo u periodu ograničenog kretanja, a najzastupljenje je bilo u urbanim sredinama.

 „To ne znači da žene u urbanim sredinama doživljavaju više nasilja, nego mi to vidimo kao da žene na selu više trpe nasilje u porodici. Pošto nemaju pristup dostupnim resursima za prijavljivanje. To je naša najveća briga“., kazala je Tuzi-Nuši.

Vljora Tuzi Nuši kaže da pandemija koronavirusa za sobom ostavlja velike posledice u životu i funkcionisanju ljudi. Prema njenim rečima najpogođenija su privatna preduzeća, pogotova ona kojima rukovode žene.

 „Preko 90 odsto ženskih preduzeća su mikro, znači one su bile najpogođenije. Takođe i mala preduzeća koja imaju od jednog do petoro zaposlenih“, navela je ona.

Govoreći o uticaju civilnog društva Vera Pulja smatra da im nedostaje malo više hrabrnosti.

 „Civilno drutvo jeste uticajno, sad sve zavisi koliko su oni hrabri da se uhvate u koštac sa problemima, jer postoji jedan veliki broj nevladinih organizacija, ali nisu sve aktivne i nisu sve hrabre i u tome je najveći problem“, rekla je Vera Pulja.

Pulja smatra da sve zajednice na Kosovu imaju određene specifične probleme, a posebno manjinske zajednice.

 „Geneza tih problema je u zakonskim okvirima odnosno nesprovođenju tih zakonskih okvira, delimičnom sprovođenju, sporadičnom sprovođenju. Takođe, sledeći problem je što je jako slaba koordinacija između tela koja bi trebalo da sprovode različite mere u zaštiti manjinskih prava“, navela je Pulja.

Pored,  kako je kazala,  jakog zakonskog okvirua, mnoga prava žena se prema rečima Vljore Tuzi Nuši i dalje svakodno krše.

“Mnoge žene na Kosovu su isključene iz prava na svojinu i nasledstvo, to je jedan od izazova. Mnoge ekonomski zavise od muškaraca i ovo sprečava slobodu žena da samostalno odlučuju, a u nekim slučajevima olakšava kontrolu i nasilje nad njima“, rekla je Vljora Tuzi Nuši, dodajući da je rodno zasnovano nasilje još jedan od izazova sa kojim se žene na Kosovu suočavaju.  

Vera Pulja smatra da su mnogi  ljudi tokom korona krize pokazali humanost, solidarnost i odgovornost.

 „Naučili smo da se pod svakakvim okolnostima čovek u jednom trenutku navikne, naučili smo da možemo da budemo humani, da budemo solidarni, puno toga smo naučili, ali smo puno toga malo i zloupotrebili“, rekla je Pulja.

Heroji i antiheroji u doba koronavirusa

Na pitanje ko su heroji u doba koronavirusa, Vljora Tuzi Nuši kaže da su to sve žene.

 „Za mene su stvarno žene, jer za nas koje smo radile od kuće očekivano je bilo da radimo i za kuću. Onda naš zdravstveni sistem, on znamo ima najviše žena i one su imale porodice, a radile su dan i noć nikad nismo čuli, iako plate nisu povećane, nismo čuli da se žale“, kazala je šefica Kancelarije UN Women na Kosovu.

Prema mišljenju Vere Pulje heroji u doba koronavirusa su lekari, civilno društvo i mediji.

„Ja bih rekla da su neprikosnoveni heroji lekari, ali nikako ne bih izostavila civilno društvo i medije jer su i oni pored lekara bili na terenu i radili i pomagali drugima. Mislim da su oni heroji“.

Pored heroja, prema rečima Pulje i Tuzi – Nuši postoje i antiheroji.

„Pa ukratko,  rekla bih možda oni koji  ne nose masku“, kazala je Vera Pulja.

„Oni koji šire dezinformacije. U ovo vreme to ne treba da se širi. Antiheroji su i oni koji su vršili nasilje nad ženama, a takođe i oni koji kažu da pandemija ne postoji“, rekla je Tuzi Nuši

Video