Medija centar, 10.07.2020. - U prvoj emisiji “Heroji u doba koronavirusa”, autorke Katarine Marinković, gostovale su programska direktorka NVO “Žensko pravo” Tijana Simić - Lavali i menadžerka “Poslovnog centra Zvečan" Jelena Savić
Poslovni centar Zvečan (PCZ) je nakon pojave koronavirusa na Kosovu, za 20 dana obezbedio oko 25 000 zaštitnih maski. Prema rečima menadžerke PCZ Jelene Savić šivenje i pakovanje maski obavljeno je uz podršku UNMIK-a, koji ih je distribuirao u četiri opštine na severu Kosova – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu, kao i u Južnoj Mitrovici.
„Mi smo angažovali 60 žena i muškaraca i svako od njih je sašio oko 20 maski dnevno. Te maske su bile deo Unmikovog projekta, koji su oni nama predložili kad je krenula cela ova situacija sa virusom. Sama organizacija svega toga je bila izazov, jer nije problem samo obezbediti ljude da šiju, već je ogroman posao to i sakupiti, izbrojati, spakovati i kasnije isporučiti, jer to su velike cifre“, rekla je Jelena Savić, dodavši da je PCZ time uradio dobar posao, jer su ljudi koji su šili maske dobili i novčanu nadoknadu za to.
„Tako da smo na neki način ekonomski osnažili ljude, a ujedno uradili veliku stvar“, kazala je Savić.
Poslednjih meseci, tokom trajanja korona krize na Kosovu, aktivna je bila i Nevladina organizacija „Žensko pravo“ sa sedištem u Sevenoj Mitrovici, koja je pored psihološke pomoći, na razne načine pružala podršku pre svega žrtvama porodičnog nasilja.
Programska direktorka ove organizacije Tijana Smić - Lavali, rekla je u emisiji „Heroji u doba Koronavirusa“ da je pandemija koronavirusa doprinela povećanju nasilja u porodici i da su se žrtve, koje su uglavnom žene, našle u nesvakidašnjoj situaciji, posebno u vreme mera ograničenog kretanja.
„Imali smo žene koje su uglavnom tražile pristup institucionalnim servisima, naročito kad je Centar za socijalni rad u pitanju. Imali smo žene koje nisu znale kako da dođu do zdravstvenih ustanova, nisu imale lekove i slično“, rekla je Tijana Simić Lavali.
Jelena Savić, menadžerka „Poslovnog centra Zvečan“ koji se između ostalog bavi i edukacijom žena u pisanju projekata za pokretanje sopstvenih biznisa, kaže da se veoma mali broj žena na Kosovu odlučuje za pokretanje biznisa. Razlog za to je prema njenim rečima „ovdašnji mentalitet“.
„Ja znam žene koje imaju fantastičan biznis, ali recimo 90 odsto njih je redovno u potrazi za državnim poslom. To je taj naš mentalitet koji još uvek nije uspeo da nekako ispari, da se mi oslanimo na spostvenu snagu, nego nam je i dalje lakše da imamo neku sigurnu platu od države“, rekla je Jelena Savić.
Sa ovom tvrdnjom slaže se i Tijana Simić Lavali koja smatra da je uzrok tome to što je „Kosovo tradicinalno društvo, gde se žene tretiraju kao neko kome je mesto u kući“, a ne da rukovodi nekim biznisom.
„Mi na Kosovu imamo 8 odsto žena vlasnica biznisa i to je veliki problem. Na tome treba puno da se radi, pre svega na podizanju svesti žena. Treba takođe da se radi i na osvešćivanju celog društva, kako bi i taj otac, muž ili neko u banci ili neki investitor koji bi možda uložio u ideju da se radi o muškarcu, a ne ženi. Ta kultura mora da se menja“, rekla je Tijana Simić Lavali.
Ekonomska zavisnost žena je prema rečima Tijane Simić Lavali, jedan od glavnih razloga zbog čega mnoge žene ne prijavljuju nasilje u porodici, jer su na neki način zavisne od svojih partnera.
„Ne može žena koja ima troje dece da ode negde, ona nema gde. Iako ima sigurnu kuću, ali onda iz te sigurne kuće mora da ode u svoju kuću. I to u nekim razvijenijih država postoji, postoji sistem gde država obezbeđuje tu socijalnu pomoć koja njoj omogućava da opstane, dok se ne zaposli“, rekla je Tijana Simić Lavali.
U emisiji je bilo reči o nedavno otvorenoj „Sigurnoj kući“ u Zubinom Potoku. Tijana Simić Lavali smata da je je njeno funkcionisanje u suprotnosti sa mnogim domaćim i međunarodnim pravilima i standardima.
„Imamo Istanbulsku konvenciju, kao i akcioni plan kosovske Agencije za rodnu ravnopravnost koji jasno predviđa šta i kako treba da se radi kada su ti specijalizovani servisi u pitanju, a to je da specijalizovane servirse vode specijalizovane nevladine organizacije. U ovom slučaju mi nemamo primenu tih pravila, već imamo nešto novo. Imamo da je sigurnu kuću osnovala opština i da tu rade ljudi iz lokalne samouprave, što je jako problematično. Tu je kako sam saznala iz medija uključena NVO „Eko-pro“, koja je koliko mi je poznato bila aktivna u čišćenju reke Ibar i koja nema nikakve veze sa ovom temom“, rekla je Simić Lavali.
Na pitanje da li sebe i čanove njihovih organizacija smatraju herojima u doba koronavirusa Tijana Simić Lavali i Jelena Savić kažu da su, iako u specifičnoj situaciji, samo radile svoj posao.
„Ne bih sebe sad svrastala u heroje, ako se neko iz moje organizacije oseća tako, u redu, mi smo odradili zaista veliki posao. Kad bi svako imao priliku da učini makar deo, od onoga što smo odradili, mislim da bismo imali velikih rezultata i bili bismo svi zadovoljniji“, rekla je Jelena Savić.
„Što se mene tiče i naše organizacije mi smo samo radili svoj posao. Ja sebe ne vidim kao heroja, nisam ništa posebno uradila, osim onog što mi je bilo u opisu posla. Međutim zahvalna sam svima koji su radili u našoj organizaciji, zaposlenima i volonterima, kao i onima koji su nam izlazili u susret“, kazala je Simić - Lavali.