Novinar romske redakcije Radio Kosova Denis Galjuši smatra da su Romi na Kosovu najdiskriminisaniji sloj društva. Razlog za to je po njegovim rečima što se o romima vrlo malo zna, što za posledicu ima da se pripadnici ove zajednice „tretiraju kao najniži sloj kosovskog društva“.

“Smatram da ne možemo da generalizujemo sve Rome na Kosovu i jedan način življenja  sa  drugom grupom, jer i u romskoj zajednici  imamo ugledne i pozante ljude. Imamo različite biznismene koji dolaze iz Đakovice, Prizrena, Peći iz Prištine, ambasadore, novinare, političare, ne mora da znači da si najniži sloj društva ako si Rom”, rekao je Denis Galjuši.

Galjuši dodaje da zbog predrasuda i stereotipa koji vladaju u kosovskom društvu o romskoj zajednici i sami  Romi vrlo često kriju svoj identitet. 

“Nažalost većina Roma koji su stekli neke funckije i položaj u društvu kriju da su Romi, a mi znamo da jesu. Kriju svoj identitet. Zašto Romi ne pokazuju da su Romi to je upravo zbog generalizacije društva da su Romi samo oni ljudi koji su najniži sloj društva”, rekao je Denis Galjuši.

Govoreći o položaju Goranaca na Kosovu, civilni aktivista i urednik portala Kosova.info Fatir Berzati naveo je da je pre 1999. godine na Kosovu je živelo oko 20 000 Goranaca, a danas upola manje. Po njegovim rečima poslednjih godina sve više Goranaca odlazi i napušta svoj zavičaj u potrazi za poslom, boljim životom i kvalitetnijim obrazovanjem.

“Ranije je bilo razvijeno stočarstvo, ali i poljoprivreda, samim tim je bilo prostora i za stare zanate, kovače na primer, ali toga je sada veoma malo. Danas Goranci većinom žive od pečalbe. Čim mladić  može da se brine o sebi on odlazi u pečalbu i onda se na Đurđevdan vraća, nađe devojku sa kojom planira porodicu i opet ode, ali se uvek vrati  na Đurđevdan. Sada se situacija malo promenila, sada kad odu u pečalbu u inostranstvo da tamo rade kod nekog majstora i nauče zanat slabo se opet vraćaju u Goru. Zbog toga su i kuće sada većinom prazne. Na primer, najveće selo na Gori je Restelica koja ima preko 1 600 kuća, ali  nažalost više od pola su prazne”, kaže Berzati.

Osim nezaposlenosti i odlaska mladih,Goranci se prema rečima Berzatija, suočavaju i sa brojnim drugim problemima.

„Mi se i dan danas suočavamo sa problemima upotrebe jezika, mi i dan danas nemamo mogućnost da zatražimo uslugu na svom maternjem jeziku.. Ako ste recimo optuženi za nešto nit možete da pitate, nit da znate o čemu se radi, jer za to prevodioca nema. Goranci nemaju ni radio na goranskom, ni medije, ovo što mi radimo sa našim veb portalom Kosovainfo  je trenutno u cilju informisanja pre svea goranske zajecnice, ali i bošnjačke i srpske u prizrenskom kraju”, rekao je Berzati.

Govoreći i problemima i položaju Roma na Kosovu, Denis Galjuši kaže da se problemi Roma ne razliku mnogo od ostalih nevećinskih zajednica, ali da se njihovi problemi razlikuju u zavisnosti od delova Kosova u kojima žive. 

“Postoje mesta i gradovi gde Romi nisu dovoljno integrsani i imaju socijalne, ekonomske i finansijske probleme. Ali ti problemi bi se rešili kada bismo imali dobar način organizacije od strane vlade, agendu za rešavanje problema za sve manjine na Kosovu. Romi 20 godina nakon rata još u pojedinim mestima,  kao što su Plemetina i Obilić, žive u jako teškim životnim uslovima na rubu egzistencije”, kazao je Galjuši.

Emisiju „Heroji u doba koronavirusa“ realizuje Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju (EED). Emituje se svakog drugog petka od 21 sat na kanalima TV mreže – TV Herc u Štrpcu, TV Puls u Šilovu, TV Mir u Leposaviću, kao i na RTV KIM u Čaglavici.

Video