Medija centar, Čaglavica, 15.02.2021. - Predsednica Udruženja žena „Ruka ruci“ Nevenka Rikalo je pozivajući se na policijske i izvore organizacija koje se bave pravima žena, rekla  da je tokom pandemije koronavirusa na Kosovu povećan broj nasilja u porodici u odnosu na period pre koronavirusa.

 „Ustanovili smo da je za 36 procenata povećano nasilje u porodici a to je znak da i ova pandemija ima udela u samom povećanju procesa. Najveća pojava i veći procenat prijavljivanja nasilja u porodici jeste kada su i ove naše slave, jer su ljudi u alkoholisanom stanju i onda se stvarno pojavi i fizičko i psihološko nasilje, a da ne pričamo o ekonomskom nasilju i zbog toga sam primetila kada dobijamo pozive preko SOS telefona ili službenog telfona da žene prijavljuju nasilje i interesuju se na koji način mogu da dođu do nas i da li postoje psioterapeuti koji pružaju te pravne ili psihološke savete“, kazala je Nevenka Rikalo.

Rikalo koja je menadžerka Sigurne ženske kuće u Novom Brdu kaže da je u ovoj ustanovi tokom prošle godine bilo smešteno 10 žena, od kojih su dve iz romske i osam iz srpske zajednice, koje su bile žrtve nasilja u porodici.  

„U toku  2020.godine  imali smo 10 korisnica i 12 dece. Dvanaestoro dece je uzrasta od dve do jedanaest godina, jer po pravilu u sigurnim kućama mogu da pristupe deca muškog pola koja su mlađa od 12 godina u slučaju da deca imaju više od 12 godina oni odlaze u specijalnu sigurnu kuću za decu, a majke koje prijave nasilja a znaju da im je dete starije od 12 godina razmišljaju o tome da li da se zadrže u sigurnoj kući ili da se vrate kući jer ne žele odvajanje od svoje dece“.   

Pored smeštaja, u sigurnoj kući Ženskog inkluzivnog centra žrtvama nasilja dostupna je i pomoć psihologa, pravnika i sociologa, kao i SOS poziv. Tokom trajanja pandemije Nevenka Rikalo kaže da su imali brojne pozive.

„U periodu od marta do decembra imali smo 82 poziva i od toga je bilo 24 ponovljenih razgovora. Obično su se pitanja odnosila na zaštitu imovinskih prava i na stečenu zajedničku imovinu ili na ostvarivanje alimentacija, kakav je proces zaštite, kako ide preko suda, šta Centar za socijalni rad može da pruži, da li policija sme da reaguje u momentu kada je već nasilje u toku, da li komšije mogu da prijave nasilje aninimno”, navodi Rikalo.

Krajem prošle godine švajcarska organizacija „Helvetas“ sprovela je istraživanje o uticaju pandemije koronavirusa na položaj žena, koje je pokazalo da je pandemija koronavirusa u mnogim segmentima društvenog života, negativnije uticala na žene, u odnosu na muškarce.

„Žene su 1,8 odsto ugruženije tokom pandemije u odnosu na muškarce. Šta to znači? To znači da iako je manji broj žena zaposlen u odnosu na muškarce  veći broj žena je tokom pandemije ostao bez posla na osnovu situacije onakve kakva je bila. Znamo da je veliki broj ljudi, pre svega žena izgubio posao. Imamo jedan broj žena koje su izgubile posao i još uvek nisu u mogućnosti da se vrate na svoja radna mesta i da se vrate na svoje radno mesto, zatim imamo one žene koje su izgubile posao ali zahvaljujući veštima i svojim znanjem su uspele da se vrate ili nađu novi posaou nekoj drugoj firmi ili neko drugo radno mesto“, rekao je Vladimir Živković, savetnik za inkluzivni razoj u „Helvetas“ organizaciji.

Govoreći o položaju mladih Srba na Kosovu, Živković navodi da je, kako je kazao, najveći problem mladih kompleksnost sistema gde je mnogo toga komplikovano.

„Stvorila se takva atmosfera da je prosto sve nefer, da sve zavisi od te politike i dosta toga i zavisi ali ono što bih ja rekao ljudima je da ono što je potrebno je da se više fokusiramo na te neke lokalne stavri na neke ekonomske stvari na stvari koje su nama bitne kao običnim ljudima a da se što više manemo te visoke politike, koja je bitna opet kažem, ali je manje bitna za naše postojanje“, navodi Živković.

Video