Heroji našeg doba: Stagnacija i pogoršanje uslova života Roma i Goranaca na Kosovu

Problemi sa kojima se suočavaju Romi i Goranci na Kosovu ostaju nepromenjeni iz godine u godinu, a u nekim slučajevima situacija se čak i pogoršava, rečeno je u najnovijoj emisiji „Heroji našeg doba“. Gosti emisije, Orhan Butić iz nevladine organizacije “Glas Roma, Aškalija i Egipćana” i Berzat Berzati, novinar i civilni aktivista iz zajednice Goranaca, govorili su o glavnim izazovima i neophodnim promenama za poboljšanje uslova života ovih zajednica.

Orhan Butić ukazuje na duboku stagnaciju u položaju Roma.

„Trenutna situacija Roma, iako živimo u 21. veku, i dalje je teška. Romi su među najmarginalizovanijim grupama na Kosovu i šire. Postoje specifični problemi, uključujući ekonomske teškoće, obrazovanje i stanovanje. Takođe, suočavamo se s različitim oblicima diskriminacije, što dovodi do velikog broja problema i izazova sa kojima se Romi na Kosovu  suočavaju“, navodi Butić.

Problem obrazovanja je samo jedan od aspekata široke krize sa kojom se suočavaju Romi. Loši uslovi stanovanja i nedostatak ekonomske stabilnosti dodatno pogoršavaju situaciju, čineći obrazovanje i osnovne životne potrebe još težim za romsku decu i njihove porodice.

„Mogu da navedem neke alarmantne statistike. Iako pratimo napredak preko Agencije za statistiku, poslednjih šest godina nije bilo nikakvog pomaka, što je zabrinjavajuće. Na primer, u osnovnom obrazovanju imamo svega 85 procenata učenika u rasponu od prvog do četvrtog razreda, dok u razredu od četvrtog do osmog ili od petog do devetog, zavisno od sistema u kojem se deca školuju, imamo 65 procenata. U srednjem obrazovanju imamo samo 30 procenata dece. Ove brojke otkrivaju ogroman jaz i prazninu; iako živimo u 21. veku, svega 30 procenata dece je uključeno u srednje obrazovanje“, navodi Butić.

Goranska zajednica: Slični problemi, još veći izazovi

Slične poteškoće pogađaju i goransku zajednicu navodi Berzat Berzati.

 „Ekonomska situacija je katastrofalna, ulaganja su minimalna, osim povremenih radova na popravci ulica i sličnih aktivnosti. Kvote za zapošljavanje se ne poštuju, a diskriminacija je prisutna. Goranska zajednica je možda čak i u gorem položaju jer se nalazi u udaljenim ruralnim područjima“, navodi Berzati.

Berzati kritikuje nedostatak civilnog društva u goranskoj zajednici.

„Romske organizacije su veoma aktivne i postigle su značajan uspeh, ali u goranskoj zajednici civilni sektor gotovo da ne postoji. Umesto toga, imamo samo političke organizacije. Ljudi na funkcijama često registruju organizacije na svoje rođake i prijatelje, a zatim apliciraju za subvencije, dok organizacije koje su bile aktivne pre nekoliko godina ne dobijaju podršku. Na primer, u Dragašu je postojala organizacija Sensa koja je okupljala veliki broj žena, započela je projekat izrade čokolada i dobila prostor od opštine. Međutim, kada se promenila struktura vlasti i organizacija nije želela da bude politički aktivna, gradonačelnik je oduzeo prostor i isterao ih iz objekta, iako su imali ugovor. Takođe, na poslednjem konkursu u Dragašu podeljen je fond od 80.000 evra, od čega je 10.000 otišlo u goransku zajednicu, a 70.000 u albansku zajednicu, dok se ne zna gde su završili tih 10.000 evra“, navodi Berzati.

Zapošljavanje u javnim institucijama: Zloupotrebe i nepoštovanje kvota

Iako zakon propisuje da 10% radnih mesta u javnim sektorima bude rezervisano za pripadnike manjinskih zajednica, uključujući Rome i Gorance, stvarnost je drugačija. Kvota se često ne ostvaruje, a Butić i Berzati ističu ozbiljne zloupotrebe u procesu zapošljavanja u javnim institucijama kad su u pitanju manjinske zajednice.

 „Ljudi koji se penzionišu iz goranske zajednice u javnim institucijama u bolnici, ambulanti ili nebitno ili preminu budu zamenjeni sa ljudima iz redova albanske zajednice ili bošnjačke. Mi smo imali slučaj kad je službenik Kancelarije za zajednice u Dragašu penzionisan i aplicirala je jedna gospođa iz goranske zajednica koja živi u Dragašu, povratnik je i ima sve predizspozicije z to esto, najbolje radni iskustvo ali su oni zaposlili momka iz Prizrena koji je iz bošnjačke zajednice“, rekao je Berzat Berzati.

Problemi sa verifikacijom diploma

Pored problema sa zapošljavanjem, dodatne poteškoće predstavljaju obrazovni sistem i verifikacija diploma. Mnogi Romi i Goranci školuju se u srpskom obrazovnom sistemu, što stvara velike prepreke kada pokušavaju da verifikuju svoje diplome za zapošljavanje u kosovskim institucijama, navode Berzati i Butić.

“Postoje problemi u prepoznavanju diploma ili svedočanstva iz osnovnih i srednjih škola, to je za sada prema zvaničnim informacijama koje imam iz Mnistarstva obrazovanja i dalje političko pitanje koje nije rešeno i onda učenici koji se školuju po sistemu Srbije poslednje dve godine ne mogu da dobiju sredstva koja su namenjena za srednjoškoske – stipendije, koje su uglavnom za Rome, Aškalije i Egipćane”, rekao je Orhan Butić.

Berzati i Butić ističu da ovaj problem otežava njihovu integraciju na tržištu rada, čineći ih manje konkurentnim i otežavajući pristup radnim mestima u javnim sektorima. Zbog ovih izazova, mnogi pripadnici romske i goranske zajednice odlučuju da napuste Kosovo u potrazi za boljim prilikama i uslovima života.

Slažu se i da da su značajne promene neophodne kako bi se poboljšali uslovi života i omogućila društvena integracija ovih zajednica.