Ravnomerni razvoj svih seoskih sredina na teritoriji opštine Gračanica umnogome bi doprineo razvoju turizma na centralnom Kosovu, jer pored najatraktivnijih turističkih mesta kao što su manastir Gračanica i arheološko nalazište Ulpijana, postoje i brojni drugi neiskorišćeni turistički potencijali, rekli su u emisiji “Heroji našeg doba” predsednica neformalnog udruženja “Tradicija kroz vekove” Danijela Simonović  i vlasnik srednjevekovnog parka “Red zmaja” Boban Petrović, koji je i bivši direktor Turstičke organizacije Gračanice. Simonovićeva i Petrović govorili su i o očuvanju identiteta, tradicije i običaja.

Prema rečima Danijele Simonović “za očuvanje identiteta jednog naroda važno je da se neguje tradicija koju čine kultura, umetnost, istorija, narodni običaji i materijalna i nematerijalna kulturna baština".

Simonovićeva koja je predsednica neformalnog udruženja “Tradicija kroz vekove”  bavi se bavi tradicionalnom kosovskom kuhinjom

“Ne samo da moramo da sačuvamo tradiciju i naše obredne hlebove nego i da ih trgnemo od zaborava. Sve ide ka zaboravu, zato što sama trenutna situacija je takva kakva jeste -  vreme i novac su uzeli svo naše bogatstvo, pa se sve nekako brzo i zaboravlja”, rekla je Danijela Simonović. 

Strugana kosovska pogača je, kako kaže, obredni hleb po kome je centralno Kosovo prepoznatljivo.

“Naša Kosovska strugana pogača je svakodnevica kod nas (kod Srba na centralnom Kosovu). Ona se koristi i sprema u svakodnevnom životu i prati sve naše bitne događaje – od rođenja do smrti. Od slave, kumstva, prijateljstva, dobrodošlice… Ta pogača je nama brend i nešto što nas ispunjava i što nas predstavlja. Dakle, ima veliki značaj i moramo da je sačuvamo da ostane i upiše se u nematerijalno nasleđe centralnog Kosova”, rekla je Danijela Simonović. 

Pored neizostavne kosovske pogače, na trpezi se u ovim krajevima, dodaje Danijela Simonović,  obavezno nalazi i tradicionalna pita, koju ovdašnji Srbi nazivaju, prepeć.

“Kosovska pita prepeć je kraljica kosovskih pita. Ona je jedinstvena zato što ima tečni začin i mora domaćica da bude strpliva polako da radi sve da začin ostane unutra i da se ispeče u celosti. Cela poenta je u umeću sa tim tečnim začinom koji se na specifičan način sipa u pitu”, navela je ona. 

Opština Gračanica poslednjih godina sve je atraktivnija kako domaćim tako i stranim turistima. Pored manastira Gračanica i arheološkog nalazišta Ulpijana iz rimskog i ranovizantijskog perioda, od prošle godine turistima je u ponudi  još jedna turustička atrakcija - srednjovekoni park “Red zmaja”, koji se nalazi u neposrednoj blizini manastira, a čiji je vlastnik Boban Petrović, koji je i jedan od organizatora Međunarodnog festivala srednjovekovnih veština i zanata “Šild”, koji je do sada posetilo više od 8.000 ljudi.

“Trudili smo se da na najbolji način prezentujemo našu sredjovekovnu kulturu, tradiciju, veštine, zanate. Imamo nekoliko radionica u našem parku koje su jako interesantne, a koje turisti vole da vide. 2016. godine smo organizovali prvi festival Šild, pre toga smo imali neke probne dane sa vitezovima i videli smo da je tu bilo odziva i krenuli smo sa viteškim festivalom koji se neprekidno održava sedam godina. Tako je krenula da se razvija ideja o brendiranju srednjeg veka u Gračanici. Zapravo, ono što je bilo bitno za razvoj turizma i sve ono što doprinosi ekonomskom razvoju Gračanice je to da nam je trebala dodatna turistička atrakcija, kako bismo turiste duže zadržali”, naveo je Petrović. 

Boban Petrović, koji je i bivši direktor Turstičke roganizacije Gračanica  i Danijela Simonović ističu da u opštini Gračanica postoji ogroman turistički potencijal za razvoj, pre svega seoskog turizma. Zbog toga je prema njihovim rečima “pod hitno potrebno da se počne sa  oživljavanjem sela u opštini Gračanica”.

“Gračanica kao opština sa svih 17 sela ima jako puno potencijala, jako puno turističkih resursa, nematerijalna baština koja je prezentovana (tradicionalna jela i obredni hlebovi) je jako bitna. Nama jako puno fali da turisti pored te dve lokacije u Gračanici, manastira Gračanica i Ulpijane obilaze i druge lokacije. Crkvu u Sušici na primer, pa da obilaze i druga sela”, navodi Petrović. 

“Ja baš hoću da poradim na tom seoskom turizmu, jer druga perspektiva kod nas ne postoji da se zadrže mladi, a i mi koji smo u nekim godinama i volimo da budemo aktivni i da doprinosimo okruženju i društvu… Ja hoću da radim na očuvanju sela. Da u Batusu budu radionice za obredne hlebove na primer, jer neko će možda poželeti  da dođe da pravi kore za pite, da nauči to. Ili slavske kolače, koje sam počela da radim i, evo, ne mogu da stignem da napravim koliko porudžbina imam iz Srbije i inostranstva. To govori da može od kuće da se radi. Recimo gospođa Nadica Jorgić veze, pa hajde neka jedna radionica o vezu bude u Preocu, tako će da se oživi selo, onda selo Besje, neka žena će tamo da radi nešto drugo i na taj način će i stari zanati biti otrgnuti od zaborava”, navela je Danijela Simonović. 

Emisiju “Heroji našeg doba” realizuje Produkcija New Press uz podršku Ministarstva za zajednice i povratak.