Da li i reke, ali i ljudi imaju pravo na život?

Jedan od najvećih ekoloških problema u opštini Gračanica već godinama je zagađena reka Gračanka koja kroz Laplje Selo i Preoce poslednjih desetak godina širi nesnosan smrad.  U rešavanje ovog problema uključene su i lokalne, i centralne institucije, oglašavali se i međunarodni zvaničnici i kosovski Ombudsman, održavani protesti, ali problem nije rešen. Iako, kako tvrde meštani prividno deluje kao da jeste, jer se smrad trenutno ne oseća, oni ipak strahuju da će se praksa od prethodnih godina ponoviti i da će dolaskom lepšeg vremena i sunca „ponovo doći“ i nesnosni smrad, koji ne samo da ometa normalan život, nego i šteti njihovom zdravlju.  

Gračanka je reka na Kosovu koja izvire ispod same brane Gračaničkog jezera i teče pored jalovišta rudnika Kišnica. Protiče pored manastira Gračanica, kroz naselje Gračanica, Laplje Selo, Preoce, Gornje Dobrevo i uliva se u Sitnicu. Umesto da meštanima Lapljeg Sela i Preoca predstavlja uživanje i zadovoljstvo, jer ih je priroda nagradila rekom, ona im zapravo stvara samo probleme za koje kažu da ozbiljno prete da ugroze njihovo zdravlje.

„Za nas meštane reka predstavlja veliki problem. Pored toga što je zagađena i ima žutu boju verovatno zbog jalovine pored koje protiče u Gračanici i u koju se ulivaju otrovi, ona takođe ima i neprijatan miris, odnosno smrad koji se širi i može se osetiti duž cele reke. Sumnjamo da neka fabrika ispušta neke otrove, jer to je takav smrad da jednostavno ne možemo da dišemo. Naša kuća je neposredno pored reke i to je toliko strašno da mi nismo jedno vreme ni prozore otvarali, a leti je bilo gotovo nemoguće sedeti ispred kuće od tog smrada. Otac mi je pričao da je nekada sa svojom generacijom plivao i uživao u istoj, sada su  to nažalost samo uspomene jer je danas ta reka samo prljavština i leglo zaraze”, kaže Anastasija Ristić iz Lapljeg Sela.

„Ja imam restoran pored reke, imam i malu bašticu i verujte mi to je nepodnošljivo bilo. Nismo znali šta da radimo. Dešavalo se da ljudi, to jest gosti ne žele da dođu i sede ispred kad je lepo vreme, sunce, ali razumem ih pa ko će da dođe da sedi i udiše smrad i da na primer ruča. Nismo znali šta da radimo, pomišljali smo da odemo, razmišljao sam da lokal izmestim, jer problem godinama postoji a niko ga ne rešava. Šta drugo, da se pokupimo i da odemo“, kaže Lazar Sojević, koji živi i radi pored same reke.  

Neuobičajeni miris koji se širio iz reke meštani su prvi put osetili 2012. godine, a kako je vreme odmicalo i smrad je postajao sve intenzivniji. Ubrzo zatim Gračanka je počela i da menja svoju boju prelazeći iz žute, u belu, plavu... i obrnuto. Ova pojava navela je meštane na sumnju da se neke, kako kažu, opasnije hemikalije ili biološki otpad ispuštaju u reku, tvrdeći da za agresivan miris koji se iz nje širi i za povremeno menjanje boje vode nemaju drugo objašnjenje. Uplašeni za svoje zdravlje počeli da na ovu pojavu ukazuju institucijama.  

„Ja sam sa ovom rekom rasla, za nju me vežu najlapše uspomene iz mladosti. Kad sam se udala kupili smo ovaj plac i želela sam da živimo u jednoj zdravoj sredini pored reke i da uživamo. A šta imamo danas? Toliko je zagađeno da ja ovde ne mogu ni da opstanem, ne mogu da spavam kako treba, jednostavno ne mogu da izađem napolje, ne mogu da otvorim prozor da se izluftira, to je strašno. Stalno sam pričala i sada kažem to, postavila bih pitanje da li bi ovako dugo trajao problem da neko od nadležnih iz ministarstava, ili predsednik Vlade ili neko iz nekih određenih ambasada živi ovde? Mi smo pokucali na sva moguća vrata, međutim niko nema sluha za ovaj problem koji nas polako, mogu slobodno tako da kažem, ubija’’, kaže Gordana Đorić, koja živi pored same reke.

Meštane dodatno brine i što je pored same reke ,tik uz rečno korito sagrađen  i Srednjoškolski centar koji bi uskoro trebalo da počne sa radom. Zabrinuti za ekološko stanje i životnu sredinu pored meštana bili su i učenici nekoliko srednjih škola, koji su na Svetski dan čistog vazduha održali protest,  ukazujući na zagađenje reke i zahtevajući kako od  lokalnih i centralnih tako  i od međunarodnih institucija hitno rešavanje ovog problema.

„Mi bismo u novembru trebali da pređemo u srednjoškolski centar, ali ne znam kako ćemo tamo, taj smrad je neverovatan i osim što je nepodnošljiv on je i štetan za naše zdravlje. Mi smo nekoliko puta protestovali, poslednji put povodom Svetskog dana čistog vazduha i ukazivali nadležnim institucijama na moguću ekološku katastrofu ali niko ne reaguje, niti se iko oglasio ili zainteresovao za taj problem“, kaže Anastasija Ristić.

Kako se niko od pomenutih institucija ni tog dana, a ni kasnije nije oglasio, niti podržao  ovu inicijativu srednjoškolaca Omladinski savet Gračanice orgnizovao je prikupljanje potpisa građana, odnosno peticije kako bi još jednom, kako su tada rekli, ukazali na ovaj veliki ekološki problem.  Samo par dana nakon toga održana je i javna debata  na kojoj su učestvovali predstavnici Opštine Gračanica, Opštine Prištine, ali i međunarodnih institucija. Međutim nakon višečasovne rasprave i nakon što je svako dao svoje viđenje rešenje opet nije pronađeno. 

S obzirom da se prema rečima meštana trenutno smrad ne oseća, jer je kako navode hladno, te da očekuju da će se smrad opet pojaviti na leto, obratili smo se opštini Gračanica. Iz ove lokalne samouprave poručuju da problem nesnosnog smrada koji godinama dopire iz reke Gračanke nije u njihovoj, već u nadležnosti Ministarstva ekonomije i životne sredine.

„Javne službe se bave uređenjem i čišćenjem rečnih korita, a oko zagađenja reke i životne sredine održano je prošle godine nekoliko sastanaka sa nadležnim Mministarstvom životne sredine za rešavanje ovog problema, a oko detalja i preduzetih koraka nemam informacije“, rekao je direktor Javnih službi u opštini Gračanica Vladica Trajković.

Opština Gračanica je u septembru prošle godine započela uređenje rečnog korita Gračanke u Lapljem Selu i Gračanici. Deo rečnog korita u centru Lapljeg Sela, kod novosagrađenog Srednjoškolskog centra je izbetoniran, što meštanima nakon nekoliko godina bezuspešne borbe za čist i zdrav vazduh dalo nadu da će ovaj dugogodišnji problem nesnosnog smrada koji dopire iz reke biti rešen.  

„Ovde su radili svakodnevno, očistili su reku, ali samo taj deo oko školskog centra, skinuli ševar, izbetonirali rečno korito da se ne skuplja mulj. Sad se trenutno ne oseća smrad, nadamo da će biti bolje nakon tog betoniranja. Mada to je samo jedan mali deo rečnog korita koji je izbetoniran, ali eto, nadamo se“, kaže Nikola Ristić.  

„Već neko vreme ne smrdi, mislim da je zato što je hladno i što je zima, ali to se i pre dešavalo zimi se ne oseća, ali zato preko leta da. E sad nam ostaje samo da čekamo leto pa da vidimo da li će opet da smrdi“, kaže Lazar Sojević.

Na pitanje da li betoniranje rečnog korita u Gračanici i Lapljem Selu  ima veze sa smradom koji godinama muči žitelje Lapljeg Sela i Preoca, direktor Javnih službi u Opštini Gračanica Vladica Trajković odgovara:

„Smrad nema nikakve veze sa betoniranjem, betoniranjem se ne resava taj problem“.

Produkcija NEW PRESS pokušala je i da od predstavnika Ministarstva ekonomije i životne sredine sazna da li i šta rade po pitanju rešavanja problema reke Gračanke, međutim na pitanje koje smo poslali elektronskim putem odgovor nismo dobili.    

Povodom ovog problema meštana Lapljeg Sela i Preoca reagovala je i institucija Ombudsmana, koja je u skladu sa nadležnostima objavila izveštaj sa preporukama upućen relevantnim institucijama, konstatujući da je prekršen član 52 Ustava Kosova kojim se garantuje pravo na sigurno i zdravo okruženje, kao i pravo na privatnost, uz mogućnost kršenja prava na život, garantovano članom 25 Ustava.

Izveštaj sa preporukama Zaštitinka građana možete pročitati OVDE

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.