Od kada je, na današnji dan, pre pet godina, potpisan čuveni Briselski sporazum koji su parafirali tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić potpisano je više od 30 dokumenata: sporazuma, dogovora, zaključaka. Pored netransparentnosti koja ih poslovično prati, razumevanje sporazuma koče i oprečne izjave  pregovarača i nejasne formulacije koje otvaraju pitanja šta je zapravo dogovoreno.

Pre pet godina, vlasti u Prištini I Beogradu, a posebno Evropska unija, imali su velika očekivanja u vezi sa sporazumom, smatrajući da će on trasirati put normalizacije odnosa Beograda i Prištine i pomirenja Srba i Albanaca. Međutim, prvi mali jubilej Briselskog sporazuma prolazi gotovo neprimetno u domaćoj i stranoj javnosti, uz veliko nepoverenje dveju strana.

Sigurno je da i danas ima dosta očekivanja, naročito ako se ima u vidu da je taj, za Srbe glavni deo Briselskog sporazuma, koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, ostao neispunjen rekao je gostujući u najnovijoj emisiji Sporazum  Željko Tvrdišić, glavni i odgovorni urednik Radija Kontakt Plus.

Prvi, kako se tada ocenjivalo, istorijski sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, nazvan Briselskim, imao je 15 tačaka. Dok se prvih šest odnosilo na Asociaciju-Zajednicu opština u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, dogovoreni su i prinicipi normalizacije odnosa u oblasti bezbednosti i pravosuđa, učešću na opštinskim izborima po kosovskom zakonodavstvu, telekomunikacijama i energetici. Dogovoreno je da nijedna strana neće blokirati, niti podsticati druge da blokiraju, napredak druge strane na njenom putu ka Evropskoj uniji. Tokom dugih i po priznanju članova pregovaračkih timova iscrpljujućih dana i noći u kojima su izneseni često potpuno suprotstavljeni stavoci, dogovoreni su i drugi mehanizmi koji bi, kako se govorilo, trebalo da pomognu građanima u rešavanju njihovih problema, odnosno ostvarivanju potreba. Tako je donet set sporazuma koji se odnosi na slobodu kretanja, odnosno upravljanje administrativnim prelazima, katastar i matične knjige, o priznavanju univerzitetskih diploma, posetama zvaničnika i regionalnom predstavljanju, carinskom pečatu, osiguranju, glavnom mostu na Ibru, saradnji privrednih komora... Pet godina od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma, međutim, ostvareni rezultati nisu u skladu sa  prvobitnim očekivanjima, smatra politički analitičar Nedžmedin Spahiu.

Ima rezultata koje ne treba zanemarivati, ali su jako skromni. Za 5 godina suviše novca I vremena je potrošeno, suviše bolje budućnosti je zaobilaženo a rezultati su veoma mali kaže Spahiu.

Ipak, za Beograd, pitanje svih pitanja i glavni razlog za potpisivanja Briselskog sporazuma – Zajednica srpskih opština, još nije formirana, iako je to tema koja se ne skida sa medija. Ona bi, po tumačenju srpske pregovaračke strane, trebalo da bude stub opstanka srpske zajednice na Kosovu. Međutim, bivši ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bogdanović sumnja da će Zajednica biti toliko bitna, jer je dogovoreno da samo ima nadzor u oblasti školstva, zdravstva, ekonomskog razvoja i prostornog planiranja.

Ipak će doći do formiranja Zajednice srpskih opština nešto slično kao što već postoji na samom Kosovu I Metohiji. Međutim, mi Srbii to treba da prihvatimo. To od nas zavisi na koji nivo ćemo mi dići tu ZSO ističe Bogdanović.

Građani, u velikoj meri, nisu zadovoljni Briselskim sporazumom. Kako pokazuju istraživanja Aktiva iz prošle godine, više od 40 odsto stanovnika iz opština na severu Kosova ne podržava Briselski sporazum, a prednjače oni sa visokim i višim obrazovanjem.Posle intervencije kosovske policije i hapšenja direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića u Mitrovici 26.marta, nastupila je nova kriza koja je odnose Prištine i Beograda ponovo stavila u veliko iskušenje. Posle vanredne posete Federike Mogerini Beogradu dogovoreno je ipak da se dijalog nastavlja, ali se još ne zna kako, kada i u kom formatu.I zvaničnici, i političari prognoziraju da se dijalog treba završiti do proleća 2019.godine kada bi trebalo da se i potpiše, kako se navodi, pravno obavezujući sporazum između Beograda i Prištine koji će dugoročno rešiti međusobne odnose i cementirati njihov put ka Evropskoj uniji.

Video