PRIŠTINA, 31.  decembar - Bliži se kraj 2016. godine koja je bila teška i za pregovarače u Briselu. Pregovori iza zatvorenih vrata, samo izjave pregovarača bez pravih novinarskih pitanja, kontraverzni odgovori, međusobne optužbe, pa i uvrede, to je bila tipična slika Briselskog dijaloga iz ugla običnih građana koji to sve gledaju preko televizije.   

Da brzina pregovora Evropske unije sa Srbijom zavisi od dijaloga sa Prištinom nisu samo reči izvestioca Evropskog parlamenta  Dejvida Mekalistera, već to  pokazuju i činjenice sa terena. Tek, kada se odlučnije krenulo u realizaciju sporazuma o integraciji pravosuđa na severu Kosova, slobodi kretanja i telekomunikacijama, Beograd je otvorio nova pregovaračka poglavlja. I 2016. godinu obeleželi su netransparentnost samog procesa i dogovorenih rešenja, kao i često protivrečne izjave šefova pregovaračkih timova u javnosti i povišena retorika.

Po mišljenju kosovskog ministra za zajednice i povratak Dalibora Jevtića, pored problema koji su pratili Briselski dijalog u čitavoj godini, dobro je što se on uopšte nastavio. 

Direktor Kancelarije za zajednice pri kabinetu predsednika Kosova Ivan Tomić ocenjuje 2016-u u Briselu kao relativno zadovoljavajuću jer je došlo do nekih važnih rešenja.

Odbornik Građanske inicijative Srpska u skupštini opštine Severna Mitovica Igor Simić smatra da je 2017-a bila godina odlaganja dogovorenih rešenja.

Politički analitičar i nekadašnji poslanik Skupštine Kosova ispred koalicije Povratak Ljubomir Stanojkovioć  nije optimističan u pogledu pregovora u Briselu u narednoj godini da će doneti neposredniju koristi građanima.

Nevladin sektor smatra da su pregovori u Briselu u 2016. godini bili izuzetno teški za srpsku delegaciju, ali i za sve Srbe na Kosovu.  Ističu da su razgovori  u ovoj godini bili intezivni. Međutim zaključak je da je dijalog  netransparentan i da građani o njemu ništa ne znaju. 

Ono što bi u svakom smislu trebalo da se promeni u 2017. godini je odnos političara prema građanima. Kakvo god rešenje pregovarački timovi usvoje, bilo ono političke ili tehnilčke prirode, primeniće ih sami građani koji će morati da žive po  tim pravilima. Zato bi osnovni red bio da pregovarači budu daleko otvoreniji i iskreniji prema samim građanima, jer su ih upravo oni i birali, i poslali u Brisel.