Sa tri panela za diskusiju, konferencija je okupila više lidere i donosioce odluka iz celog Kosova i regiona kako bi razgovarali o budućnosti zelene energije Zapadnog Balkana, kao i o izazovima dekarbonizacije.

BIRN je takođe iskoristio događaj u Kinu Armata da predstavi novi dokument o stavu o Kosovskom nacionalnom planu za energiju i klimu (NECP) koji je uključivao 32 konkretne preporuke o tome kako da se zemlja pomeri ka energetski efikasnoj i 100 odsto obnovljivoj ekonomiji.

Zemlje zapadnog Balkana, uključujući Kosovo, pristale su da proizvode NECP-e kako bi pomogle u planiranju svoje energetske budućnosti na integrisan način koji je u skladu sa politikom energetske unije Evropske unije. Kao deo Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi potpisane 2020. godine, oni su se takođe obavezali da će ukinuti upotrebu svih fosilnih goriva do 2050. i smanjiti emisije gasova staklene bašte do 2030. godine.

Dok specifični energetski ciljevi za 2030. tek treba da budu finalizovani, dokument o poziciji iznosi jasne predloge za dekarbonizaciju, zasnovane na bliskoj integraciji tržišta, fleksibilnoj proizvodnji električne energije i elektrifikaciji sektora transporta i grejanja na Kosovu.

Izvršna direktorka BIRN Kosova Jeta Džara uvela je konferenciju pitanjem da li se obrazovanjem može osporiti davno uspostavljeni koncept u regionu razvoja koji karakterišu dim, ugalj i kamenolomi. Ona je rekla da je potrebna promena načina razmišljanja kako bi se građani koji su poznati po tome što su ponosni na čistoću svojih domova sa istim poštovanjem odnosili prema zajedničkim javnim prostorima.

„Mi kao Albanci retko imamo orla na našoj zastavi, ali ne ostavljamo prostora da orlovi slobodno lete ili imaju gde da slete“, rekla je ona.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani dala je uvodnu reč i započela zahvaljivanjem aktivistima i članovima civilnog društva koji su pomogli da se pitanja životne sredine iznesu u prvi plan. Ona je rekla da je zelena agenda danas prevazišla sektor energetike i životne sredine i postala deo svake diskusije i međusektorske politike.

Predsednik je takođe naveo da je imperativ da Kosovo diverzifikuje snabdevanje energijom, što pokazuju nestašice tokom zime i potreba za uvozom energenata po visokim cenama, kao i kritična situacija na svetskim energetskim tržištima izazvana invazijom Rusije na Ukrajinu.

„Iako sadašnjost može izgledati veoma izazovna, naša budućnost mora biti jasna. Budućnost je zelena i održiva. S tim u vezi, treba da pronađemo dobra i brza rešenja, hrabra rešenja, pametna i pristupačna rešenja“, rekla je ona.

Nakon predsednika Osmanija, zamenica šefa Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Ana Karin Platon, govorila je o ekološkim prioritetima EU. Ona je objasnila da je EU vodeći donator u podršci kosovskom sektoru životne sredine, sa više od 100 miliona evra od 2015.

„Važno je istaći i troškove neizvršavanja tranzicije, ne samo na zdravlje i efekte na klimatske promene, već i na čiste ekonomske gubitke koji proizilaze iz izgubljenih investicija i otvaranja radnih mesta. Važno je naglasiti da za ugalj nema budućnosti“, rekla je ona.

Prva panel diskusija stavila je žižu na zelene gradove i predstavila gradonačelnika Prištine, Perparima Ramu, i gradonačelnika Tirane, Albanija, Eriona Velijaja.

Rama je rekao da gradovi budućnosti moraju da rade kao sistemi, a ne da se fokusiraju na jedan element i ostavljaju druge po strani. On je rekao da je njegova vizija za Prištinu da razvije „grad od 7 minuta“, gde građani mogu da zadovolje sve svoje potrebe u roku od 7 minuta od svojih domova, i gde su pešačenje, vožnja biciklom, e-skuteri i javni prevoz prioritet kao primarni načini putovanja.

„Imamo centar grada koji se mora redefinisati, što znači da moramo da smislimo kako da koristimo centar grada. U našem programu fokusiramo se na građane, javni prevoz i alternative, a vozila bi bila tercijarni vid transporta. Zatim ćemo razmišljati kako da povežemo predgrađa kako bismo omogućili lak pristup ljudima koji dolaze u centar grada i kako da omogućimo pristup centru grada iz drugih gradova, znajući da je Priština glavni grad“, rekao je Rama

Govoreći o svom iskustvu vođenja Tirane u poslednjih sedam godina, Veliaj je rekao da je najvažnije pitanje promena načina razmišljanja građana. On je rekao da je vozilo dugo vremena tretirano kao statusni simbol u Albaniji, ali je hrabrim intervencijama njegova administracija pomogla da se transformiše centar grada Tirane.

„Bio je to grad od 200.000 stanovnika, sada imamo 1,2 miliona stanovnika sa 200.000 vozila, što znači da smo morali da donesemo odluku: da li će grad biti parking za 200.000 vozila ili ćemo ga praviti za ljude? Ako je za ljude, onda moramo da planiramo funkcionalan grad, pa je Skenderbegov trg vraćen građanima — jer je ranije oko njega dnevno obilazilo 100.000 vozila“, rekao je on.

Za završetak uvodnog panela puštena je video poruka Benjamine Karić, gradonačelnika Sarajeva, Bosna i Hercegovina.

Karić je rekao da postoji vizija da Sarajevo postane grad čistog vazduha i čistih rijeka, sa sofisticiranim i praktičnim opcijama za urbanu mobilnost. Ona je takođe objasnila kako je Sarajevo izabrano kao jedan od 100 evropskih gradova koji će postati klimatski neutralan do 2030. godine u okviru nove inicijative EU.

„Biće to veliki izazov… Svesni smo da se klimatska vanredna situacija mora rešavati u gradovima, i angažovanjem građana koji nisu samo politički akteri u strukturi upravljanja, već i svakodnevni korisnici, proizvođači, potrošači i vlasnici“, rekla je ona. .

Na drugom panelu ministri sa Kosova i iz Albanije razgovarali su o tome kako se boriti protiv klimatskih promena u regionu.

Liburn Aliu, kosovski ministar za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu, izjavio je da moramo da vidimo ekonomski razvoj kao povezan sa održivošću, jer ne možemo govoriti o razvoju ako dođe do devastacije životne sredine.

„Kada govorimo o klimatskim promenama i smanjenju uticaja na životnu sredinu, u smislu smanjenja emisije CO2, to podrazumeva da govorimo o transportu, energetskoj efikasnosti, upravljanju otpadom, pošumljavanju i očuvanju šuma. Dakle, radi se o sektorima koji su u nadležnosti raznih ministarstava. I zato moramo imati integrisan pristup“, rekao je on.

Ministarka turizma i životne sredine Albanije Mirela Kumbaro pridružila se putem video veze i govorila o inicijativi svoje zemlje da se zabrani plastične kese. Od 1. juna širom Albanije biće zabranjena prodaja, uvoz i proizvodnja plastičnih zabrana za jednokratnu upotrebu, nakon slične inicijative koja je već uvedena u Tirani.

Međutim, Kumbaro je rekao da je od svih politika koje bi se mogle uvesti najvažnije pokušati da se promeni način na koji ljudi razmišljaju o životnoj sredini i javnom prostoru.

„Znamo da sve što bacimo na zemlju — bilo u primorju Albanije ili Crne Gore, ili u Severnoj Makedoniji — sve to ide u reke. I sve su naše reke zajedničke; bilo da reka počinje na Kosovu, Severnoj Makedoniji ili Albaniji, sve one završavaju u Jadranu ili u Jonskom moru“, rekla je ona.

Kosovski ministar ekonomije Artane Rizvanoli govorio je o energetskom sistemu zemlje, objašnjavajući da se mora stvoriti mnogo fleksibilniji sistem i zameniti korišćenje lignita. Ova tranzicija treba da se odvija na integrisan način, rekla je ona, ne samo kroz ulaganja u mrežu i kapacitete za skladištenje, već i osiguravanjem da se odmah preduzmu koraci kako bi se osiguralo da ima dovoljno ljudi sa odgovarajućim radnim veštinama u sektoru obnovljivih izvora energije.

Rizvanoli je takođe dala rokove za zamenu neadekvatnih filtera u elektrani Kosovo B, navodeći da će filteri u jednom bloku biti zamenjeni do 2024. godine, a oni na drugom bloku do 2025. Ona je dodala da je vlada analizirala različite opcije za renoviranje nekih od Jedinice Kosova A će održavati elektranu u funkciji u punom kapacitetu do 2028. godine, nakon čega bi se održavala kao strateška rezerva za zimu i vreme nestašice energije.

Visar Prepreza sa KALLKSO.com takođe je bio deo panela koji je govorio o nekim od ključnih preporuka iz NECP pozicionog dokumenta BIRN Kosova. On je rekao da je odbijanje gasa Kosova bilo dobro, i ekonomski i ekološki, ali i politički s obzirom na to kako mnoge druge zemlje sada pokušavaju da brzo smanje svoje oslanjanje na gas iz Rusije.

Prepreza je takođe rekao da nije moguće planirati potrošnju energije bez planiranja kako da uštediš energiju smanjenjem potrošnje. „Znamo da u našim kućama nije dobra toplotna izolacija, većina stanova koristi pumpe koje su veoma neefikasne. A preporuka je da Vlada razmisli o subvencionisanju energetski efikasnih pumpi, koje troše četiri puta manje energije“, rekao je on.

Ministar Rizvanoli je rekao da vlada namerava da kasnije ove godine počne da subvencioniše efikasne metode grejanja kao što su termalne pumpe i potencijalno grejanje na pelet.

Završni panel dana bio je fokusiran na neke od najvećih opština na Kosovu.

Gradonačelnik Prizrena Šaćir Totaj rekao je da je jedan od velikih ekoloških problema u njegovom gradu zagađenje bukom, jer barovi i kafići često puštaju glasnu muziku, posebno u letnjim mesecima. On je rekao da njegova nova administracija radi na izradi uredbe kojom bi se u Prizrenu uvele granice buke sa maksimalnim nivoom decibela.

„Da bi terapija bila uspešna, potrebna vam je odgovarajuća dijagnoza. U ovom slučaju, ta dijagnoza je primena zakona”, rekao je on.

Nedavno izabrani gradonačelnik Gnjilana Alban Hiseni rekao je da Gnjilane ima među najmanje zelenih površina po glavi stanovnika na Kosovu i da njegov grad ima veliki problem sa otpadnim vodama. Deo njegovih planova je, kako je rekao, da napravi javni trg u Gnjilanu koji će funkcionisati kao zeleni bulevar, dok njegova administracija planira da uvede zeleni, električni prevoz i podstakne građane da ga koriste.

„Naša težnja je da Gnjilane učinimo najzelenijim, ekološkim i najodrživijim gradom na Kosovu“, rekao je on.

Gradonačelnik Glogovca Ramiz Ladrovci rekao je da je njegova opština jedna od najzagađenijih na Kosovu, ali da razvijaju održivi energetski i klimatski akcioni plan koji će biti završen do kraja godine. Ladrovci je rekao da dobija mnogo kritika zbog zagađenja koje ne može da kontroliše i govorio o kompaniji za vađenje metala Feronikeli, koja se nalazi u njegovoj opštini.

„Siguran sam da Feronikeli poštuje ekološke standarde i štiti životnu sredinu. Ljudi misle da ja tamo imam interese — naravno da imam, jer u mojoj opštini radi 1.400 ljudi“, rekao je on.

Gradonačelnik Obilića Džafer Gaši rekao je da njegova opština — koja sadrži elektrane Kosovo A i Kosovo B — nije samo najzagađenija opština na Kosovu već verovatno i u celoj Evropi.

„Imamo 64 hektara kontaminiranog zemljišta koje treba da rešimo. Jedan od većih problema na našem području je i deponija šljake, koju zajedno sa ministarstvom tražimo da saniramo“, rekao je on.

Konferencija na visokom nivou je jedna od nekoliko aktivnosti koje BIRN Kosovo i njegovi partneri održavaju u okviru Dana zelene energije, deo projekta „Evropeizacija kosovske agende životne sredine“ koji podržava Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi BIRN Kosovo, Bankvatch, ERA Group i TV Mreža.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku Evropske unije na Kosovu. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost TV Mreže i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije na Kosovu.