Najveći ekološki problem u Opštini Parteš jednoj od deset opština sa srpskom većinom na Kosovu su divlje deponije. Iako opština ima svoju komunalnu službu koja na godišnjem nivou prikupi 500 do 600 tona komunalnog otpada iz tri sela ove opštine, zbog nesavesnog ponašanja pojedinih građana ovo i dalje predstavlja najveći problem opštine Parteš.

Opštinu  Parteš čine sela - Parteš, Pasjane i Donja Budriga.

Tri sela dvadesetak divljih deponija.

 Njih stvaraju kako smo saznali u ovoj opštini nesavesni građani.

„Glavni zagađivači u našoj opštini jesmo sami mi, jer ne obraćamo pažnju kad bacimo papir na ulici ili kesu iz prodavnice mislimo da to nije ništa,  a u stvari mnogo znači našem vazduhu koji udišemo i velika je šteta za nas, svaka plastika u prirodi'', kaže Milan Stojanović iz Parteša.

„I pored permanentne kampanje koju opština vodi svakodnevno i u akcionom planu i pored obaveštenja koja i u neposrednom razgovoru sa građanima mi nažalost toj negativnoj pojavi nismo uspeli da stanemo na put“, rekao je Ivica Jancić  službenik za informacije od javnog značaja u Opštini Parteš-Pasjane.

„Postoji par divljih deponija koje nisu vidljive, na krajevima sela su, ali jesu problem i stvarno ne znam da li će se to u skorije vreme rešiti. Pored toga mogao bih da kažem da je nedostatak kontejnera prisutnih takođe jedan od problema'', kazao je Stefan Stojanović iz Parteša.

Kontejneri međutim do pre dve godine u ovoj opštini nisu bili problem. Postojali su ispred gotovo svake ulice. Međutim građani su tada u njih bacali i ono što je u suprotnosti sa zakonom i  pravilima gnjilanske regionalne deponije.

,,Kontejneri postoje na određenim mestima kao što je škola, kao što su neka javna mesta, javne institucije, ali ne postoje po svim ulicama, a to je ranije bilo prisutno. Međutim opet vraćam se na te građane koji su bili nesavesni,  bacalo se sve i svašta unutra i onda kad ekipa iz opštine ode na deponiju da baci svo to smeće i otpatke u kontejnerima su zaticali čak i neke stvari koje ne bi bilo poželjno da su tamo, čak je i protivzakonito da se bacaju. U smislu nekih otpataka od životinja, da li su to neke lešine ili kako već, creva.. Znači stvarno je bilo jako I neprijatno,  a i naravno protivzakonito zato što tamo kad odete na tu veliku deponiju u Gnjilanu onda vam oni izriču kazne i onda vi shvatite da su ti kontejneri kontraproduktivni” kaže Stojanović.

„Pa lakše bi bilo da imamo kontejnere da imamo gde da bacimo, ali i dok su bili kontejneri ipak je nešto čistije selo bilo, ali opet nepoštovanje onog otpada, bacali su sve i svašta'', rekao je Ničić.

Da bi opština izbegla plaćanje velikih kazni, zbog pre svega uginulih životinja koje su građani odlagali u kontejnere, odlučeno je da se uklone. Mnogi građani danas smeće odlažu u plastične kese ili svoje kante, koje jednom do dva puta nedeljno odnosi komunalna služba opštine.

„Javna služba koja svakog četvrta u jutarnjim časovima to pokupi ili ispred naše kuće ili u selu,  tako da je samo potrebno da stavimo u kantu i oni će to pokupiti“, rekao je Milan Stojanović iz Parteša.

„Postoje kontejneri postoje i ove kante, opština poseduje komunalnu službu koja permanentno i neprekidno vrši te usluge građana, to je po nekom rasporedu dva puta nedeljno Pasjane, jednom nedeljno Budriga i jednom Parteš. Građani nisu uskraćeni tih usluga, naravno građani plaćaju te usluge međutim postoji onaj drugi deo građana koji nažalost čine to što ne bi smeli da čine“, rekao je Ivica Jancić.

„Regionalna deponija, to je neposredno u blizini Gnjilana, mi  imamo ugovor sa tom komapnijom, vršimo usluge građana, tamo odvozimo komunalni otpad“, rekao je Ivica Jancić.

Pored raznog smeća na deponijama u selima opštine Parteš najviše je građevinskog otpada koji odlažu, ne samo meštani ove opštine, nego i susednih opština. Opština Parteš za rešavanje i sanaciju problema ovih deponija trenutno nema  dovoljno sredstava.

„Opština poseduje akcioni plan za rešavanje tog problema, međutim opština kao što i sami znate nema budžet za te namene i  ono što smo do sad činili je delom iz sopstvenih prihoda, delom od pomoći od strane donatora. Pokušavali smo da se nekako iznesemo tim problemom“, kaže Ivica Jancić.

,,Svakako da imamo saradnju, međutim nikakve konkretne pomoći što se toga tiče nije bilo sa njihove strane”, tvrdi Jancić.

Iz ministarsztva  životne sredine i prostornog planiranja Kosova poručuju da opštine moraju same da odrede lokaciju za odlaganje građevinskog materijala.

„Na Kosovu ne postoje legalne deponije konkretno za građevinski otpad, ali opštine imaju nadležnost i dužnost da preko Skupštine odrede jednu opštisnku parcelu koja će biti predviđena za odlaganje građevinskog materijala“, rekla je Milena Zdravković zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja u Vladi Kosova.

Kako kažu naši sagovornici za rešavanje problema divljih deponija i čiste životne okoline, potrebno je pre svega podizanje svesti građana o životnoj sredini. Tokom snimanja ove reportaže i sami smo se uverili u to kakav je odnos pojedinih građana prema životnoj sredini.

„Nedisciplina, nekultura, tvrdoglavost, takvi su nam bili preci, sadašnje obrazovanje takvo i to se prenosi s kolena na koleno, sa generacije na generaciju“ rekao je Srđan Ničić.

„Znate kako, delom pojačanim kaznenim merama. Postoji komunalni inspektoir, granica tolerancije više znači na te pojave maltene i ne postoji. Pokušaćemo znači delom kroz kampanju u razgovoru sa građanima, a, nažalost,  moraćemo i te radikalnije mere da preduzmemo kao opština“, kaže Ivica Jancić.

„Poručujem svim svojim građanima i u drugim opštinama da nekako probude svest da više čitaju koliko je sve štetno što bacimo na ulici i da uvek ima gde da se odloži na pravom mestu, imamo kante na svakom koraku tako da nema potrebe zagađivati svoj vazduh i ono što vam treba za normalan život'', rekao je Milan Stojanović.

Civilno društvo, ali i sama opština organizovali su proteklih godina  nekoliko akcija čišćenja u sva tri mesta u opštini Parteš.

„Prethodnih godina smo imali na desetak volonterskih akcija poslednji put je bilo krajem prošle godine. Imali smo jednu veliku akciju čišćenja sa organizacijom Let’s do it Kosovo, gde smo sakupili, nisam brojao koliko tačno sve kesa, ali veliki broj smeća. Čak smo išli tako detaljno da smo čistili i najmanje stavke, da li su to paklice cigareta ili opuške po glavnim ulicama i po ulicama gde narod najčešće cirkuliše i mislim da smo odradili dobar posao. Imali smo obećanja od Ministrastva za zaštitu životne sredine da ćemo imati još pomoći na tom planu to je delimično ispunjeno, ali još uvek nije u potpunosti taj grant dobijen, što za kante,  što za kontejnere što za neke zasade’’ rekao je Stefan Stojanović.

Do pre desetak godina jedan od glavnih problema u selima opštine Parteš bio je nedostatak kanalizacione mreže. Međutim, kako nam je rečeno u opštini Parteš, to je proteklih godina rešeno i sada je gotovo svako domaćinstvo povezano na kanalizacionu mrežu koja je urađena nakon formiranja opštine. Ova opština formirana je 2010. godine. Površina opštine je 29 kvadratnih kilometara, a u tri sela Budrigi, Partešu i Pasjanu živi blizu četiri hiljade građana. U neposrednom okruženju se nalaze Opštine Gnjilane i Klokot. Kroz teritoriju opštine Parteš  prolaze dva regionalna puta Gnjilane-Uroševac i regionalini put Gnjilane-Preševo.

Reportažu o divljim deponijama na teritoriji opštine Parteš realizovao je Medija centar u Čaglavici u okviru projekta „Čistoća je zdravlje'' uz podršku EU, Balkan Green Fondacije (BGF)  i Instituta za razvoj politika ( INDEP).