’’Sporazum’’: Posle korone stiže ekonomska pandemija
07/05/2020|Autor: Administrator|
|

’’Sporazum’’: Posle korone stiže ekonomska pandemija

„Svet više neće biti isti nakon pandemije koronavirusa jer neće biti grane u ekonomiji koja će ostati nepogođena“, uveren je nekadašnji predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju. Sa druge strane, Nenad Đurđević iz PKS i Dragiša Mijačić iz Inter-a kažu da je rano govoriti o posledicama Kovida-19 na privredu i ekonomiju.

Gostujući u emisiji „Sporazum“, Safet Grdžaliju je izrazio zabrinutost da će se Kosovo, region, ali i čitava Evropa, nakon pandemije Kovid-19, suočiti sa „ekonomskom pandemijom“. On je istakao da se posledice već vide, te da je najpogođeniji privatni sektor, odnosno 300 hiljada građana Kosova koji su deo tog sektora. 

„To je veliki udarac, a dnevni gubici, po nekim proračunima na Kosovu su od 10 do 13 miliona evra. Vlada treba da bude aktivna u tom segmentu. Ako nemate socijalni mir, kako možete graditi perspektivu, a s obzirom da mi više gradimo političku nego ekonomsku agendu, imam strah da će biti proširena socijalna pandemija“, kazao je Grdžaliju.

Za razliku od svog sagovornika, Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, očekuje da se prve posledice vide nakon završetka pandemije.

„Pojedini sektori su jače pogođeni, pojedini sektori nešto manje. Prerađivačka industrija je, gledajući rezultate, zabeležila i mali rast. Naročito je zabeležila rast prehrambena industrija, medikamenata, lekova, što je normalno u ovom trenutku“, kaže Đurđević i dodaje da je privreda u Srbiji „otporna u ovom globalnom šoku“, te da će naredne godine doživeti rast od 5 do 8%.

I Dragiša Mijačić, izvršni direktor Instituta za teritorijalni razvoj (Inter), smatra da je rano govoriti o recesijama. Govoreći o prerađivačkoj industriji, Mijačić kaže da ne veruje da će Srbija i Kosovo u tom pogledu doživeti veliki pad, te da će se sa posledicama jače suočavati ostale zemlje u regionu.

„Nije jednostavno proceniti koje su sve štete nanete ovim virusom. Mnogo štete privredi severa Kosova su nanele i takse. Privreda tog dela se još uvek nije oporavila od uvođenja taksi. Što se tiče turizma, to je još uvek sektor koji se razvija, ali su se neki problemi stvorili i u tom sektoru“, kazao je Mijačić, podsetivši da je pandemija odložila početak turističke sezone u Ibarskom Kolašinu.

Takse na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine su suspendovane sredinom marta, da bi od početka aprila uvoz robe iz Srbije znatno porastao. Od tada je na Kosovo uvezno robe iz Srbije u vrednosti od 16 miliona evra.

„Dijalog mora da bude najjače oružje svih problema. Što se tiče taksi, ja sam bio jedan od prvih koji je bio protiv toga jer je to bila populistička odluka pred izbore. Kao druga stvar, moramo tu taksu analizirati sa nekoliko dimenzija – ekonomski, politički, strateški integrisano. U tom kontekstu, mislim da je to bio autogol koji je Vlada Kosova postigla sa početkom primenjivanja tih taksi“, kaže Safet Grdžaliju.

On je istakao da su proizvođači bili najpogođeniji, što ukazuje da proizvodi sa Kosova više nisu konkurentni. Osim toga, takse su, kaže, uticale na odnose sa međunarodnim partnerima, posebno sa SAD i EU.

„U tom kontekstu, ako je neko izgubio od tih taksi, izgubili su građani Kosova jer su kroz inflaciju platili skupe proizvode. Pogođeni su proizvođači i privrednici Kosova i, na kraju, politički smo tu gde smo, jer sve te države koje su podržavale Kosovo u svim izazovima bile su protiv takve takse. Mislim da ovo, što se dogodilo u zadnje vreme, mora da bude pouka za nove političare da se od populizma ne živi“, istakao je bivši predsednik Privredne komore Kosova.

Sa druge strane, Nenad Đurđević iz PKS kaže da je teško utvrditi pravi efekat štete koju je Srbija doživela uvođenjem taksi, ali je poznato da je u tom periodu ostala bez 400 miliona evra nerealizovanog plasmana robe na Kosovo.

„Ja mislim da je najveća šteta u oblasti poverenja, odnosno zaustavljanja te privredne aktivnosti koja je dosta uzdrmala zamajac posle Briselskih sporazuma i posle tog perioda započete normalizacije odnosa Srbije i Kosova, odnosno Beograda i Prištine. To se odrazilo u povećanom obimu razvoja, ne samo na strani Srbije koja ima značajan izvoz, već i na strani Kosova koje je 2018. godine imalo dvocifreni rast plasmanom svojih proizvoda u Srbiji“, kaže Đurđević.

Ipak, on je kazao da u Srbiji postoji jaka želja za obnovom saradnje sa Kosovom, naročito kod kompanija koje plasiraju sirovine, ali i poznatih brendova koji su popularni na kosovskom tržištu.

Uspostavljanjem takse, opštine na severu Kosova ostale su godišnje bez 4 miliona evra sredstava Fonda za razvoj koja dolaze od naplate carine na prelazima Brnjak i Jarinje.

„Ja se iskreno nadam da će Vlada Kosova imati razumevanja i uvesti meru kojom će kompenzovati makar jednim delom ova sredstva koja su izgubljena“, kazao je Dragiša Mijačić.

Sagovornici su se složili da nije jasna politika reciprociteta koju je najavljivao odlazeći premijer Aljbin Kurti, napominjući da to uvođenje nije predviđeno na robu iz BiH, već samo za Srbiju. To, po njihovom, mišljenju jasno govori koliko je prisutno nepoverenje među liderima Prištine i Beograda.


 

Video



PROGRAM TV MREŽE

Agrar Slobodno Srpski Nezavisna TV Mreža Kosnet Info Koreni



sporazoom